Председник Финске Александар Стуб потписао је амандмане на Закон о нуклеарној енергији којима се дозвољава распоређивање нуклеарног оружја на територији земље. Парламент је иначе претходно подржао укидање дугогодишње забране.
Укидање забране долази три године након што се Хелсинки одрекао своје вишедеценијске политике војне неутралности и придружио се НАТО-у. Приступање Финске војном блоку који предводе САД довело је до озбиљних тензија са Русијом, са којом дели границу од 1.340 километара.
"Председник републике је одобрио предлог", наводи се на веб-сајту финске владе. Такође је наведено да ће нова правила, према којима Финска дозвољава увоз, транзит, испоруку и складиштење нуклеарног оружја ступити на снагу 1. јула.
Фински министар одбране Анти Хаканен је изјавио да је потпуна забрана нуклеарних експлозива из доба Хладног рата неспојива са новом улогом земље као чланице НАТО-а.
Стуб је потписао амандмане на закон само дан након што је у интервјуу за "Политико" изјавио да је "реално оптимистичан" у погледу исхода сукоба у Украјини, док је и даље говорио о стратешком неуспеху Русије.
Москва је раније ове године упозорила Хелсинки да не укида забрану нуклеарног оружја, а портпарол Кремља Дмитриј Песков је новинарима рекао да би то могло "довести до ескалације тензија на европском континенту". Додао је да "размештањем нуклеарног оружја на својој територији, Финска почиње да прети.
"А ако нам Финска буде претила, предузећемо одговарајуће мере", поручио је Песков.
Русија је такође описала одлуку Финске као концентрисану конфронтацију, а амбасада Москве у Хелсинкију упозорила је да ће руски војни планери приметити чак и "теоријску" могућност појаве нуклеарног оружја на финском тлу.
У среду је стални представник Москве при канцеларији УН у Женеви, Генадиј Гатилов, упозорио да ће Русија третирати нуклеарно оружје на својим границама, било у Финској или Пољској, "као директну претњу која захтева адекватне контрамере".