Литвански председник Гитанас Науседа упозорава да НАТО ризикује распад ако неке државе чланице не испуне циљ Алијансе да троше пет одсто бруто домаћег производа на одбрану, преноси "Политико".
"Било би веома контрадикторно ако би неке земље покушале да ураде више и достигле овај циљ у наредним годинама, а друге земље би остале на нивоу од два или 2,5 одсто. То ће поделити, природно поделити, Алијансу на два или три дела, а то није баш добро за колективни одбрамбени дух у алијанси и за нашу солидарност", рекао је Науседа новинарима у Берлину током заједничке конференције за новинаре са својим летонским и естонским колегама и немачким канцеларом Фридрихом Мерцом.
Савезници НАТО-а, са изузетком Шпаније, сагласили су се на прошлогодишњем самиту у Хагу да потроше пет одсто БДП-а на одбрану до 2035. године. Ипак, с обзиром на то да већина европских земаља тренутно троши далеко испод тог нивоа и бори се са фискалним ограничењима, остаје нејасно колико ће њих испунити тај циљ.
Балтичке земље Летонија, Литванија и Естонија су међу највећим европским потрошачима на одбрану у односу на економски учинак. Њихови лидери састали су се са Мерцом у Берлину како би координисали ставове пред самит НАТО-а у Анкари следеће недеље.
Кључни приоритет за европске лидере на том самиту биће убеђивање америчког председника Доналда Трампа да чине довољно да повећају одбрамбене издатке усред забринутости да би председник могао да ослаби посвећеност САД алијанси или да казни земље које не испуњавају очекивања.
"Сједињене Државе троше више новца на НАТО него блио која друга земља, далеко, да би их заштитиле, а да од тога немају никакву корист", рекао је Трамп.
Мерц је рекао да Немачка предузима кораке ка испуњењу циља потрошње НАТО-а, који се Берлин обавезао да ће постићи до 2029. године.
"Немачка удвостручује свој одбрамбени буџет у року од четири године. Ово је највећи напор који смо икада уложили да ојачамо наше одбрамбене способности. У том погледу, немамо шта да кријемо ни од кога", правдао се Мерц.