Експерти Европске уније упозорили су да су недавне законске промене у Летонији, које подразумевају ограничење образовања на језицима мањина, у супротности са стандардима људских права, те да могу да представљају дискриминацију, објављено је на веб-страници Канцеларије високог канцелара Уједињених нација за људска права.
Наиме, Летонија је 2022. године формулисала, а потом и усвојила закон којим се мења образовни систем те земље, а који захтева од свих предшколских и школских установа – укључујући и двојезичне установе и оне које раде на језицима мањина – да пређу на наставу искључиво на летонском.
Настава у Летонији ће се, дакле, најкасније од септембра 2025. године, одржавати само на летонском.
"Ови амандмани, који озбиљно ограничавају образовање на језицима мањина, у супротности су са међународним стандардима људских права, укључујући забрану дискриминације на основу језика и Конвенцијом УН о правима детета", рекли су стручњаци ЕУ.
Међутим, у њиховом саопштењу није наведено да се међу дискриминисаним "језицима мањина" најпре налази руски језик, будући да је то матерњи језик сваком трећем Летонцу. Иронија је већа ако се узме у обзир да експерти ЕУ Летонији замерају то што укида језик који и они сами укидају тиме што не смеју да га спомену.
Пре доношења спорног закона постепено је смањиван број школа и универзитета у којима је настава могла да се прати на руском, а уведено је и обавезно учење летонског у свим средњим школама, будући да је то једини званични језик у тој балтичкој земљи.
Русија је годинама уназад оптуживала Летонију да крши мањинска права, а језичку реформу карактерисала је као део "дискриминаторске политике насилне асимилације становништва које говори руски језик која траје више од 25 година".
Летонија је раније забранила емитовање руских информативних канала, а потом отишла и корак даље – донела закон који ће гледаоце "илегалних" прекограничних сателитских телевизија кажњавати само због подешавања пријемника на те канале.