Свет
Поморска интеракција 2026: Русија и Кина упућене једна на другу
Ремилитаризација нација поражених у Другом светском рату, која је увелико у току, Москви и Пекингу не оставља пуно избора
Западни медији текућу поморску вежбу ратних морнарица Кине и Русије, названу "Поморска интеракција 2026", рутински представљају као претњу, јер им тако налаже канон њиховог хладноратовског назора: уколико се неко удружује, то по дефиницији чини да би некога угрозио, при чему се сам контекст фрагментизује до мере која одговара медијској интерпретацији самог догађаја.
Добар пример за то је сукоб у Украјини. Као полазна тачка тог сукоба, медијским зумирањем циљаног догађаја узима се 2022. година, као да пре ње ничега није било.
Слично је са поморским и уопште војним вежбама Русије и Кине. Две најзначајније силе Евроазије упућене су геополитичком стварношћу једна на другу, а њихове заједничке војне и поморске вежбе представљају један од одговора на растуће војне притиске којима су изложене.
Нарочито ремилитаризација нација поражених у Другом светском рату, која је увелико у току, Москви и Пекингу не оставља пуно избора.
Може се, без претеривања рећи, да су здружене поморске вежбе Русије и Кине, али и оне војне, добар пример благовремене антиципације процеса којима данас сведочимо.
Русија и Кина су 2005. године антиципирале оно што долази
Две земље су, подсетимо, још 2005. године успоставиле први оквир стратегијске сарадње својих двеју ратних морнарица, назван "Мировна мисија". Посреди је била прва велика поморске вежба руске и кинеске ратне морнарице у Источном кинеском мору и око полуострва Ђијаодунг у провинцији Шандунг, уз учешће разарача, поморске авијације, подморничких снага и десантних бродова.
Године 2012, две земље су установиле свеобухватни програм заједничких поморских вежби, назван "Заједничко море" који, безмало сваке године, траје до данас, уз сада већ традиционалне заједничке патроле Тихим океаном које уследе после сваке од поменутих војних вежби.
Велику пажњу западних сила изазвала је вежба ратних морнарица Русије и Кине, изведена 2015. године у Средоземљу, када су две ратне морнарице показале да здружено могу да делују и далеко од својих матичних лука.
На Далеком истоку нарочиту забринутост данас представља све интензивнији заокрет у политици Јапана, као кључног савезника САД у региону Далеког истка, који обнавља своје војне потенцијале, упркос политици одрицања од рата коју је Токио заговарао након Другог светског рата. Врло слично је у Европи, где се Немачка, слично као после Првог светског рата, окренула обнови своје војне моћи.
Један од најважнијих циљева овогодишње вежбе руске и кинеске ратне морнарице, јесте смањење претњи које су уочене у кључним стратегијским коридорима, а заједничким вежбама две стране настоје да покажу своју способност да те поморске путеве одрже отвореним и да делују дубље у Тихом океану, наводе кинески медији.
Вежба служи очувању мира, али и међународног поретка
Ове вежбе су, такође, јасан сигнал све ближе координације Кине и Русије у одговору на регионалне актере који се сматрају непријатељски настројеним. Тако сматра Сунг Џунгпинг, кинески војни аналитичар, који истиче да овогодишња вежба служи не само очувању мира и стабилности у региону, већ и очувању међународног поретка успостављеног након Другог светског рата.
"Стога је заједничка операција намењена одвраћању једностраних поступака појединих земаља, супротстављању историјском ревизионизму и обесхрабривању понашања које се сматра нарушавањем безбедности и благостања суседних земаља", навео је Сунг у изјави кинеским медијима.
Live
