Иако је први дан самита НАТО-а у Анкари протекао уз поруке о јединству и новим обавезама савезника, права слика Алијансе види се далеко од камера. Поделе су дубоке, интереси различити, а питање је да ли НАТО у садашњем облику уопште има будућност, оценио је пензионисани потпуковник КОС-а Љубан Каран у емисији "Данас на РТ".
Према његовим речима, већ избор места одржавања самита говори да се односи међу савезницима мењају.
"Званично, рекло би се да ту нема великих проблема. Али на маргинама се види да нема јединства у НАТО пакту и да он нема неку велику шансу за опстанак, бар не у овој форми. То схватају и европски лидери и Трамп. И једни и други имају неке своје планове. Зашто је овај састанак у Анкари? Имате Европу и Америку које се састају на ничијој земљи. Није састанак у престоници ЕУ, није у САД. Турска јесте чланица НАТО пакта, али је било ту клацкања у односима. Они сада, заправо, покушавају Турску да одобровоље и да јој врате ону улогу коју је имала пре покушаја атентата на Ердогана или оног преврата", рекао је Каран.
Гост телевизије РТ Балкан сматра да Сједињене Америчке Државе већ мењају своју глобалну војну стратегију и да постепено смањују трајно присуство у иностранству.
"САД дефинитивно имају у плану да повуку снаге на своје територије и гасе базе по свету. То се могло закључити по једној важној тачки овог самита – улагања огромног новца у транспортне авионе. То је везано за ону Трампову стратегију да се у САД праве интервентне јединице које ће интервенисати по свету као неки ваздушни десант", навео је он.
Говорећи о европским савезницима, Каран је оценио да се они налазе у све тежој позицији јер су, како каже, своју безбедност деценијама заснивали на америчкој војној заштити.
"Европа се понаша конфузно. Европски лидери који су на те позиције дошли на русофобији, и једноставно не одустају од те своје мантре. Представљају Русију као опасност, говоре да ће да нападне Европу, а све је везано за пропаганду према сопственом становништву. Већ влада страх да ће Америка да повуче све своје војнике назад. А Европа нема војску која може да надокнади оно што би Трамп могао да повуче", рекао је Каран.
Такође, саговорник емисије "Данас на РТ" сматра да Европа није у стању ни да самостално изгради систем противракетне одбране.
"Европа не може сама да направи противракетни штит без САД, они немају те капацитете, само праве планове на папиру. Сама индустрија коју имају није прилагођена производњи таквих средстава, морали би све да купују од САД. А САД не могу да произведу толико тога колико треба. Рат са Ираном је показао да се складишта брзо празне, да производња не може да прати ни један рат који воде", додао је.
Осврћући се на наступ Доналда Трампа у Анкари, Каран сматра да је амерички председник намерно појачао притисак на европске савезнике.
"Трамп је дошао са намером да их застраши. Нема милости према европским лидерима, а посебно се устремио на Британце јер су то амерички традиционални савезници, па сада сматра да су их издали. Љут је због Ирана, али и зато што је схватио да нема моћ над НАТО пактом. Мана те Алијансе је што се одлуке доносе консензусом и зато ће се и распасти. Ко познаје војну логику и систем руковођења и командовања, зна да је то катастрофална мана", оценио је он.
Каран сматра да Трамп НАТО види као средство за остваривање америчких интереса, али да је на Блиском истоку наишао на ограничења такве политике.
"Трамп је мислио да, као водећа држава НАТО-а и финансијер, може од пакта да направи неке интервентне снаге за дисциплиновање других држава по свету. Усмерен је на Иран, пре тога на Венецуелу, прича се о Куби… Код Ирана наишао је на тврд орах и требала му је комплетна НАТО армада да би могао да порази државу која је врло тешка за промену режима", навео је.
Говорећи о Трамповим поновљеним изјавама да би Гренланд требало да буде под управом САД, Каран је оценио да се иза те политике крију пре свега економски и геостратешки интереси.
"Сви у Европи сада говоре да су границе непромењиве, да је суверенитет у питању. Дакле, у Европи су и суверенитет и границе светиња, док туђе границе могу да крше и ломе по целом свету. Мислим да ће Гренланд ипак бити амерички, без обзира на све отпоре који постоје. Али није ту у питању никаква стратегија, него богатство Гренланда и богатство Северног пола. Када Трамп има Гренланд, Канаду, коју гура у САД, Аљаску, затвара пола поларног круга, а друга половина је руска. Верујем да је то на Аљасци била једна од тема", закључио је Каран.