Председник САД Доналд Трамп нашалио се пролетос да ће државног секретара Марка Рубија послати у Каракас да влада Венецуелном, након што су амерички специјалци отели председника Николаса Мадура. Како пише "Њујорк тајмс", није било потребе, јер Рубио Венецуелом сасвим ефикасно влада из Вашингтона.
На основу разговора са десет анонимних саговорника из Вашингтона и Каракаса, њујоршки лист је Рубија упоредио са Полом Бремером, америчким окупационим управником Ирака 2003. године.
Амерички политичар кубанског порекла сада одлучује о финансијама Венецуеле, расподели природних ресурса и раду владе. Иако није лично долазио у Каракас, свакодневно се чује са Делси Родригез, некадашњом потпредседницом Мадура која сада обавља функцију вршиоца дужности председника уз подршку Вашингтона.
Њих двоје, према писању листа, комуницирају на шпанском језику путем апликације Воцап, размењујући поруке, честитке и фотографије. Однос Рубија и Родригез није партнерски, већ представља пример политике Трампове администрације у којој САД користе своју моћ без обзира на питања суверенитета и међународног права, напомињу новине ненаклоњене америчком председнику.
Посебно значајан аспект америчког утицаја представља контрола над приходима Венецуеле. Према сазнањима листа, америчко Министарство финансија узима приходе од венецуеланског извоза, а затим их преко банкарског система враћа влади у Каракасу под условима које одређује Вашингтон.
Такав систем, појашњава "Тајмс", омогућио је Рубију да заустави неке од облика корупције, али је истовремено повећао зависност венецуеланске владе од америчких одлука.
Рубио такође надгледа примену америчких санкција према Венецуели, одлучујући које компаније могу да послују у тој земљи и под којим условима, а радио је и на промени политике у нафтном сектору и повећању присуства америчких компанија.
Према писању листа, Делси Родригез се са Рубиом консултује и око кадровских одлука, првенствено у вези с именовањима у сектору одбране.
Други амерички званичници га већ зову "вицекраљ", што је титула коју су имали намесници шпанске круне у некадашњим јужноамеричким колонијама.
Након хапшења Мадура 3. јануара, управо је Рубио телефоном разговарао са Родригез и објаснио јој, на шпанском, да има избор између сарадње са САД или шире војне акције која би могла да погоди инфраструктуру, војне базе и високе званичнике Венецуеле. После тога је Родригез пристала да сарађује.
Када је Родригез формирала нову владу, Рубио је учествовао у избору кључних кадрова и подстицао уклањање Мадурових породичних и пословних савезника, наводи "Тајмс". У међувремену је одбио захтеве Родригез за укидање економских санкција Каракасу и већу финансијску самосталност Венецуеле.
Венецуела сада игра како Рубио свира, објашњава "Њујорк тајмс". У фебруару је ухапсила Алекса Саба, бизнисмена блиског Мадуру, који је потом изручен САД. Када је венецуелански министар спољних послова Иван Хил осудио амерички напад на Иран, Рубио је тражио од Родригез да објава буде уклоњена, што се и десило неколико сати касније.
Родригез наводно тражи од Рубија дозволу да се појави на америчкој телевизији.
Од најава из Вашингтона да ће "поново успоставити демократију" у Венецуели за сада нема ништа. Опозициона политичарка Марија Корина Мачадо изгледа нема никакву улогу у плановима Вашингтона, а Родригез још није најавила нове изборе. Како напомиње "Тајмс", та одлука свакако није њена, већ зависи од Марка Рубија.