Број младих Немаца који подносе захтев за приговор савести и одбијају оружану војну службу нагло је порастао ове године, што представља изазов за настојања Берлина да изгради најјачу конвенционалну војску у Европи и ојача одвраћање од, како наводе немачке власти, руске претње.
Према подацима које је у уторак објавила немачка влада, у првој половини 2026. године више људи затражило је изузеће од војне службе из верских или моралних разлога него током читаве прошле године.
До 30. јуна Савезна канцеларија за породична питања и функције цивилног друштва, која одлучује о таквим захтевима, примила је 5.862 пријаве, потврдио је портпарол институције, позивајући се на извештај медијске групе РНД.
Поређења ради, током целе 2025. године поднето је 3.879 захтева, а 2024. године 2.249. Канцеларија је раније саопштила да је до краја маја ове године одобрено 2.667 захтева, док је током 2025. године позитивно решено 2.830 пријава.
Немачки Устав гарантује право на приговор савести, наводећи да "нико не може бити приморан да против своје савести служи војни рок који подразумева употребу оружја".
Подношење захтева за приговор савести има превентивни карактер, јер Немачка тренутно нема обавезно служење војног рока.
У настојању да обнови кадровски ослабљене оружане снаге, влада је ове године увела обавезу да сви мушкарци са навршених 18 година попуне упитник о спремности за службу и обаве лекарски преглед.
Жене се позивају да добровољно приступе војсци, али нису обавезне да учествују у поступку селекције. Тај модел увео је популарни министар одбране Борис Писторијус из редова Социјалдемократске партије.
Конзервативне странке Хришћанско-демократске и Хришћанско-социјалне уније (ЦДУ/ЦСУ), које су део владајуће коалиције, поручиле су да би обавезно служење војног рока, суспендовано 2011. године, могло поново да буде уведено ако Писторијус не испуни циљ да до 2035. године Бундесвер има 260.000 активних добровољаца. За такав корак било би потребно усвајање новог закона.
Када је војни рок укинут 2011. године, захтев за приговор савести поднело је 4.348 људи.
Пораст броја захтева ове године доводи се у везу са новом политиком, коју медији називају лаким обликом регрутације, а која је ступила на снагу 1. јануара, као и са забринутошћу због могућег ангажовања Немачке у безбедносним кризама, попут Ормуског мореуза или мировне мисије у послератној Украјини.
Немачка, која је после Хладног рата, као и многе западне земље, значајно смањила своје оружане снаге, тренутно има око 186.000 активних војника и суочава се са озбиљним недостатком војних капацитета које Берлин настоји да надокнади.
Погоршање геополитичке ситуације, сукоб у Украјини и притисци председника САД Доналда Трампа подстакли су Немачку да постепено напусти послератни пацифистички приступ и усмери се ка јачању војске.
Канцелар Фридрих Мерц, који је преузео функцију прошле године, обећао је да ће Бундесвер претворити у "најјачу конвенционалну војску Европе".
Лица која желе да стекну статус приговарача савести дужна су да Бундесверу доставе кратко образложење са сопственим потписом, биографију и писану изјаву у којој објашњавају разлоге због којих одбијају оружану службу.
Иако је пораст броја приговарача савести привукао велику пажњу јавности, немачки медији наводе да расте и број оних који желе да се одрекну тог статуса.
Лист "Ноје Оснабрикер цајтунг" објавио је у априлу да су 233 особе током првог квартала 2026. године повукле свој раније признати статус приговарача савести, након што је то током целе 2025. године учинила 781 особа.
Особе којима је признат приговор савести могу, у случају ванредне безбедносне ситуације, бити позване на обављање цивилних дужности.
Истраживања јавног мњења показују да већина грађана Немачке подржава јачање војске и повећање броја припадника оружаних снага. Ипак, хиљаде младих су током ове године широм земље организовале протесте и школске штрајкове, тврдећи да влада покушава да их претвори у "топовско месо".