Си Ђинпинг: За равноправност и у области вештачке интелигенције, а против нових историјских неправди

Кинески председник Си Ђинпинг изјавио је данас да је свет ушао у период незапамћеног развоја иновација у области вештачке интелигенције (АИ), који доноси велике могућности, али и изазове у управљању том технологијом. Позвао је међународну заједницу да пронађе одговоре на кључна питања везана за њен даљи развој  и додао да контролу треба да задржи човек. 

Мета увела спорну АИ функцију: Ваше јавне Инстаграм фотографије могу постати туђе АИ слике

Обраћајући се на отварању Светске конференције о вештачкој интелигенцији и састанка на високом нивоу о глобалном управљању АИ технологијама за 2026. годину у Шангају, Си је рекао да човечанство мора да одговори на питања овог времена, наводи Синхуа.

Он је навео да се свет суочава са изазовима као што су начин на који ће људи живети и радити у односу са "машинама које размишљају", како осигурати безбедност када алгоритми учествују у доношењу одлука, као и како одговорити на етичке изазове које доноси технолошки развој кроз прилагодљиво управљање, пише Танјуг. 

Кинески председник указао је и на питање како омогућити да вештачка интелигенција буде доступна свима, у тренутку када се јаз између различитих делова света додатно продубљује. Нагласио је и да ниједна земља не би требало да доминира у области АИ и поручио да њен развој мора да буде заснован на равноправном приступу и контроли коју задржава човек. Упозорио је на опасност од стварања "нових историјских неправди" у области вештачке интелигенције и поновио да је потребно обезбедити равноправан приступ развоју АИ капацитета, посебно за земље у развоју.

Си је најавио да ће Кина сарађивати са међународним организацијама и земљама из Азије, Африке, Латинске Америке и групације БРИКС на стварању нових могућности у области вештачке интелигенције.

Представници 29 земаља у четвртак су потписали споразум о оснивању Светске организације за сарадњу у области вештачке интелигенције, чије ће седиште бити у Шангају. Међу земљама потписницама споразума су Русија, Белорусија, Србија, Куба, Бразил и Венецуела, као и 12 азијских и 10 афричких држава.