Мрежа немачких истраживачких центара и извођача радова у области одбране ради на специјализованим пројектима нуклеарне физике и физике ударних таласа. Према подацима руске спољно обавештајне службе, савезници Берлина у НАТО-у сматрају да овај рад носи све карактеристике тајног програма атомског оружја.
Тридесет немачких универзитета је појачало свој рад у специјализованој науци о материјалима, физици ударних таласа и нуклеарној и неутронској физици, саопштила је руска обавештајна агенција СВР. Практични експерименти се спроводе на истраживачким реакторима на шест универзитета:
- Технолошки институт Карлсруе
- Рурски универзитет у Бохуму
- Универзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену
- Универзитет РВТХ у Ахену
- Технички универзитет у Берлину
Како наводе из СВР-а, најмање једна влада НАТО-а изразила је "забринутост због активног истраживачког и развојног рада који се спроводи у Немачкој, а који је усмерен на нуклеарно оружје". НАТО стручњаци такође верују да је Берлин способан "да самостално произведе неопходан фисиони материјал у року од једног до три месеца и да конструише функционалну нуклеарну експлозивну направу у року од годину дана, без спровођења тестова у пуном обиму", додала је агенција.
СВР је такође навео да су званичници НАТО-а приметили "немачку педантност и блиску међуагенцијску координацију" у производњи високоенергетских експлозива и електронских система за детонацију – све је то од виталног значаја за потенцијалну изградњу нуклеарног оружја. Кључне националне одбрамбене компаније "Рајнметал", "Дил Штифтунг", КНДС група, "Умарекс" су све укључене у овај посао, тврди СВР.
Да ли Немачка има нуклеарно оружје?
Немачка је ненуклеарна држава према Споразуму о неширењу нуклеарног оружја (НПТ). Међутим, Немачка учествује у НАТО програму за дељење нуклеарног оружја и верује се да је домаћин око 20 америчких тактичких нуклеарних бомби Б61 у ваздухопловној бази "Бухел" у Рајналанд-Палатинату. Овај број представља делић од 3.500 америчких нуклеарних бомби и ракета распоређених у Западној Немачкој током Хладног рата, што је укључивало балистичке ракете средњег домета "першинг II" и више врста нуклеарне артиљерије.
Присуство америчког нуклеарног оружја на немачком тлу било је веома контроверзно. Милиони су протестовали због распоређивања ракета "першинг II" 1983. године. Ипак, распоређивање је подржао социјалдемократски канцелар Хелмут Шмит, а спроведено је под његовим наследником, Хелмутом Колом, чланом Хришћанско-демократске партије садашњег канцелара Фридриха Мерца.
Један немачки истраживачки реактор – у Минхену – раније је радио са високо обогаћеним уранијумом, према подацима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА). Реактор је од тада претворен да ради на 50 посто обогаћеном уранијуму, али би вероватно могао да се вратити на "богатије" гориво, које би се затим могло развити у фисиони материјал за нуклеарно оружје, наводи РТ интернешенел.
Да ли Немачка жели нуклеарно оружје?
Нема назнака да Немачка планира да производи фисиони материјал, што би кршило њене обавезе према Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Међутим, Мерц је недавно наговестио да планира проширење немачког учешћа у нуклеарном оружју ван граница НАТО-а.
Крајем прошле седмице Мерц је најавио да ће немачке снаге учествовати у нуклеарним вежбама са Француском касније ове године - први пут у историји.
"Крећемо новим, заједничким путем у вези са одвраћањем", рекао је Мерц. "Настављамо корак по корак, могуће је да ће то резултирати новом доктрином, али је данас прерано то рећи", додао је. Говорећи на истој конференцији за новинаре, француски председник Емануел Макрон рекао је да види Немачку као играча "авангардне улоге" у заједничком програму нуклеарног одвраћања.
Француска има око 290 бојевих глава, које независно контролише ван споразума о подели нуклеарног оружја НАТО-а. Раније ове године, Макрон је најавио планове за повећање нуклеарног арсенала, истовремено позивајући више европских земаља да потпишу споразуме о размени нуклеарне технологије.
Уједињено Краљевство, Немачка, Пољска, Холандија, Белгија, Грчка, Шведска, Данска и Норвешка су изразиле интересовање за Макронову иницијативу.
Како је Русија реаговала?
СВР сматра да је немачка нуклеарна истраживачка акција "посебно алармантна с обзиром на богату милитаристичку прошлост Немачке" и Мерцов план да немачку војску претвори у "најјачу конвенционалну војску" у Европи. "Могуће је да узбуђени умови званичника у немачкој канцеларији већ замишљају сопствени 'нуклеарни кишобран'", спекулисала је агенција.
Руски председник Владимир Путин рекао је да Москва прати "милитаризацију" Европе. "Немачка каже да би њена војска требало поново да постане најјача у Европи", рекао је прошлог октобра. "Да видимо шта то значи. Нико не би требало да сумња да ће руске контрамере брзо уследити".
Путин је Макронову нуклеарну иницијативу описао као "претњу" Русији и упозорио француског председника да не понавља грешке својих претходника.
"Још увек постоје људи који желе да се врате у Наполеоново време, заборављајући како се то завршило", рекао је руски председник прошле године.