Може ли се новац појавити из етра? Грчки министар финансија Киријакос Пјеракакис каже да може.
Пјеракакис, који председава Еврогрупом, неформалним окупљањем министара финансија земаља које користе евро, нуди потенцијално нови начин прикупљања новца за ЕУ: преусмеравање уносних прихода од националних аукција спектра у Брисел, баш у тренутку када се дебата захуктала око седмогодишњег буџета блока.
"То је телеком политика а ла Драги", рекао је он у интервјуу за "Политико", позивајући се на план бившег италијанског премијера за преокретање економског пада Европе, који је тражио већу координацију и хармонизацију у начину на који националне владе лиценцирају фреквенције које напајају мобилне мреже. Такав аранжман би такође имао користи од подстицања веће европске изградње кључне технологије за читав блок.
Европски телеком оператери се тренутно суочавају са мноштвом националних процедура за обезбеђивање приступа овој жељеној имовини, укључујући аукције чији се приходи уливају у националне буџете. Од 2020. године, оператери су потрошили више од 50 милијарди евра на лиценце за спектар, према подацима удружења "Конект Јуроп". Процес је дуго био критикован да од оператера узима новац, уместо да их охрабри на инвестиције, а бивши комесар ЕУ Тијери Бретон својевремено је омаловажавао спектар као владину "краву музару".
Пјеракакис – такође грчки министар финансија – позвао је Европу да гради на ономе што је описао као своју "најиновативнију аукцију", позивајући се на план Грчке 2020. да резервише 25 одсто прихода од аукција спектра за нови фонд ризичног капитала који инвестира у растући 5Г екосистем.
Шеф Еврогрупе предвиђа да се 75 одсто прихода од аукције додели Вишегодишњем финансијском оквиру, дугорочном плану потрошње ЕУ, а 25 одсто буде каналисано преко фонда Европске инвестиционе банке. Са таквим фондом, тврдио је он, "завршили бисте са много већим износом у рукама Европе".
Предлог би могао преговарачима да пружи нови извор прихода на нивоу ЕУ – познат у бриселском жаргону као "сопствени ресурс" – пошто је Европа и даље подељена око буџета блока од 2 билиона евра између такозваних штедљивих земаља које желе да ограниче потрошњу и оних које желе да одрже тренутни ниво.
Пјеракакис је рекао да је такође желео да повеже ову идеју "не-нулте суме" са настојањем да се подстакну европски индустријски шампиони и смањи зависност блока од америчке технологије.
Али предлог би могао наићи на зид међу престоницама ЕУ, које су се дуго одупирале реформама у овој области и критиковале Брисел да задире у националну надлежност – и извор буџетских прихода.