Више од десет дана САД и Иран размењују редовне ударе после пропасти крхког споразума о прекиду ватре постигнутог у пролеће. Обе стране оптужују једна другу за кршење Меморандума о разумевању – споразума потписаног прошлог месеца за који се очекивало да ће послужити као путоказ за коначно решење.
Вашингтон и Техеран посебно су се сукобили око судбине Ормуског мореуза – кључног пута за глобалне испоруке нафте. Иран тврди да би он требало да дефинише правила за бродове који пролазе кроз мореуз, док САД захтевају да Исламска Република у потпуности "поново отвори" пролаз за међународну пловидбу.
Ниједна страна од тада није показала никакве знаке повлачења и ситуација је ескалирала у размену ватре на дневној бази.
Кршење договора
Најновије избијање непријатељстава између САД и Ирана почело је 7. јула, када је Вашингтон најавио нову рунду "снажних удара" усмерених на Исламску Републику. САД су саопштиле да су напади уследили после иранских напада на три танкера у Ормуском мореузу. Иако Техеран није званично прихватио одговорност за то, ирански медији су известили да је један од бродова погођен након "занемаривања поновљених упозорења".
Техеран је такође више пута поручивао да саобраћај стратешким пловним путем треба да се одвија стриктно путем рута које је званично одредио Иран, док је руту дуж обале Омана, коју подржавају САД, назвао "илегалном".
После инцидената са танкерима, америчка Централна команда (ЦЕНТКОМ) је саопштила да су америчке снаге погодиле више од 80 циљева у Ирану као одговор на "очигледно кршење примирја".
Министарство спољних послова Ирана назвало је овај потез кршењем споразума и обећало "одлучан одговор". Ирански медији су тада известили да су Корпус гарде исламске револуције (ИРГЦ) и војска лансирали ракете и беспилотне летелице на 85 "кључних америчких војних објеката" широм Блиског истока.
Прекид ватре је "готов"
Убрзо након што су удари почели, амерички председник Доналд Трамп прогласио је априлски прекид ватре са Ираном "готовим" и назвао иранско руководство "олошем". Он је 13. јула рекао Конгресу да је наставио са "ограниченим одбрамбеним ударима", док је америчка војска извештавала о свакодневним нападима на десетине иранских циљева.
Бела кућа је наводно тврдила да је тим потезом Трампу дат нови рок од 60 дана да настави операције без тражења сагласности Конгреса. Касније је запретио да ће проширити нападе на цивилну инфраструктуру, укључујући електране и мостове, ако Техеран одбије захтеве САД - претња на коју је реаговано у року од неколико дана.
Трамп је такође тврдио да ће САД "преузети" Ормуз и наплаћивати бродовима пролаз, прогласио се "метом број један" Техерана и запретио да ће "потпуно десетковати" Иран.
"Држи реч или плати цену"
Техеран је осудио "агресивне нападе које је извела америчка терористичка војска" под "лажним изговором", док је Мохсен Резаеи, војни саветник иранског врховног вође Моџтабе Хамнеија, обећао "оштру казну" за нападе.
Главни преговарач Мохамед Галибаф рекао је да ће Вашингтон платити цену за непоштовање својих обавеза из Меморандума о разумевању. "Ера једностраних договора је завршена", рекао је он, додајући да "стварност куца на врата".
У саопштењу од 13. јула, ИРГЦ је навео да је "Ормуски мореуз наша територија" и упозорио да ће остати отворен само ако САД окончају своје "илегалне војне интервенције" у тој области. Техеран је најавио затварање мореуза као одговор на америчке ударе почетком јула. Америчка војска је оспорила ту тврдњу, али подаци о транспорту које је навео Ројтерс показују да је промет танкера пао на најнижи ниво у два месеца.
Високи ирански обавештајни званичник рекао је прошле седмице за РТ да Техеран има план за "ескалацију рата" који је "пун изненађења", упозоравајући да ће "цео регион платити цену" ако САД наставе да циљају иранску цивилну инфраструктуру у оквиру свог "рата исцрпљивања".
Цена рата
Пентагон је потврдио да су најмање четири америчка војника погинула од почетка најновије ескалације почетком јула. Скоро 100 припадника војске је повређено, рекао је портпарол америчког Министарства одбране Шон Парнел, додајући да је већина повреда лакша и да се 96 одсто рањених вратило на дужност.
"Њујорк тајмс" је раније ове седмице објавио да Пентагон прикрива праве размере броја америчких жртава, рекавши да је десетине војника повређено у три непријављена иранска удара на америчке снаге у Јордану и да је оштећено и неколико хеликоптера.
У америчким ударима на Иран погинуло је најмање 50 људи, а повређено је више од 500, јавио је АП током викенда. Обе стране су пријавиле нападе на војне и инфраструктурне локације, често објављујући видео снимке на интернету.
ИРГЦ је прошле недеље тврдио да је погодио војне базе у Јордану и Кувајту, а амерички дрон ком центар за управљање, као и чвориште за вештачку интелигенцију и складиште дронова у Бахреину, а такође је навео да је уништио лансер ХИМАРС и систем противваздушне одбране "патриот".
ЦЕНТКОМ није коментарисао иранске тврдње, уместо тога је известио о нападима на "десетине циљева на више локација", укључујући иранске системе противваздушне одбране, обалске радарске локације, ракетне и дронске капацитете и мале чамце.
Ирански медији су известили о америчким нападима на мостове у централном и јужном Ирану, као и на аеродром Ираншар и јужни лучки град. ИРГЦ је нагласио да су напади на мостове проузроковали цивилне жртве.
Непријатељства и де факто затварање Ормуског мореуза такође су подигли цене нафте. "Брент" и ВТИ сирова нафта порасли су на петонедељне максимуме од 91,34 и 85,03 долара по барелу у уторак, објавио је Ројтерс, што је више од 20 посто више од 7. јула.
Како реагују Блиски исток и свет?
УН су више пута изразиле забринутост због најновије ескалације, позивајући на нови дипломатски напор за решавање сукоба. Прошле недеље, заменик портпарола УН Фархан Хак рекао је да је генерални секретар Антонио Гутереш "посебно забринут због напада на цивилну инфраструктуру у Ирану и широм региона" и назвао их "неприхватљивим".
Пакистан, који је био посредник у разговорима између Вашингтона и Техерана пре ескалације, такође је позвао "све стране да покажу смиреност и уздрже се од акција које би могле даље дестабилизовати регион". Премијер Пакистана, Шехбаз Шариф, рекао је током састанка са иранским министром унутрашњих послова Ескандаром Моменијем да је Исламабад и даље снажно посвећен регионалном миру и безбедности.
Јеменски побуњеници Хути, које подржава Иран, у међувремену су прогласили поморску блокаду Саудијске Арабије у великој регионалној ескалацији. Ово саопштење је дато након што су снаге лојалне влади коју подржава Саудијска Арабија бомбардовале међународни аеродром у Сани у покушају да спрече слетање иранског авиона који је превозио делегацију Хута која се враћала из Техерана.
Овај развој догађаја изазвао је забринутост због безбедности мореуза Баб ел-Мандеб – још једног кључног пловног пута који повезује Црвено море са Индијским океаном.
Најновији догађаји
Америчка политика сталног ширења војних напада на Иран довела је до пат позиције, објавио је "Вашингтон пост", позивајући се на најновију обавештајну процену. Извештај, који је првенствено написала ЦИА, наводи да би Иран преживео америчку поморску блокаду месецима и да је мало вероватно да ће променити своју преговарачку позицију због континуираних америчких удара, објавио је лист.
Вашингтон и Техеран ризикују да остану "у неодређеном лимбу између мира и рата", упозорио је лист. Такође је одвојено известио да САД "планирају шири рат" упркос недостатку ресурса за дужу кампању.
У петак је "Аксиос" објавио да је Вашингтон обавестио Израел да шаље десетине додатних авиона за допуну горивом уочи могућег проширења операција против Ирана. Саид Голкар, стручњак за иранске безбедносне службе, рекао је за "Волстрит џорнал" да се ескалација "брзо интензивира и измиче контроли", јер обе стране ризикују да упадну у "тотални рат".