Летонски парламент је одобрио забрану широког спектра руске и белоруске робе широке потрошње, наводећи као разлог подршку Украјини и забринутост због наводне пропаганде.
Одлука долази усред оптужби Москве да су Летонија и њени балтички суседи екстремно русофобни и систематски циљају руску културу, језик и људе под маском националне безбедности.
Забрана се односи на књиге, новине, играчке, видео-игре, одећу, обућу и спортску робу произведену у Русији и Белорусији. Она ће се примењивати и на директне пошиљке и на робу која се транспортује кроз треће земље и остаје на снази до 1. јула 2027. Влада још увек није финализовала листу.
Летонска министарка спољних послова Бајба Бразе тврдила је да Русија користи књиге и периодичне публикације за ширење пропаганде, тврдећи да ни Летонији ни ЕУ није потребан овај материјал.
Званичници су рекли да би забрана додатно прекинула економске везе са Русијом и Белорусијом и допунила постојеће санкције ЕУ. Транзит кроз Летонију ка другим земљама ЕУ, међутим, остаће дозвољен.
Забрана је усмерена на годишњу трговину вредну 12,5 милиона евра, или око 0,05 посто укупног увоза Летоније. Рига је признала да би то могло да повећа цене и поремети снабдевање, али тврде да роба може да се набави на другим местима.
Забрана је најновији корак у широј кампањи Риге против руске културе и руске мањине у земљи. Од ескалације сукоба у Украјини 2022. године, Летонија је уклонила руски језик из образовања, ограничила медије на руском језику, наметнула језичке тестове руским становницима, наредила депортације и забранила возила са руским регистрацијама.
Летонски политичар Алексеј Росликов је такође избачен из парламента, а касније је кривично гоњен након што је говорио руски током седнице на којој је осудио маргинализацију руског говорног подручја.
Москва је описала политику Риге као "очигледну дискриминацију" и оптужила балтичке државе да користе наводну "руску претњу" да оправдају милитаризацију и уништавање културних и економских веза.