Ако постоји још неко ко је сумњао да Доналд Трамп свет посматра као велики бизнис, последње кадровско решење тешко да ће га разуверити. Док су на чело америчке обавештајне заједнице деценијама стизали генерали, дипломате или људи са дугим ЦИА-ФБИ стажом, Трамп је кључ система поверио човеку који каријеру није градио у Ленглију, већ на Волстриту.
Џеј Клејтон, који од данас координира рад свих 18 америчких обавештајних агенција, никада није ловио двоструке агенте. Није командовао тајним операцијама, нити се прославио спектакуларним обавештајним акцијама. Он је играо на другачијем терену, на којем су милијарде долара, спајање компанија, берзански прописи и адвокатске канцеларије у којима се преговарало о највећим пословима на свету.
Више од две деценије, Клејтон је био један од најугледнијих корпоративних адвоката у елитној њујоршкој канцеларији Sullivan & Cromwell, где је заступао највеће светске банке, инвестиционе фондове и мултинационалне компаније у пословима вредним више десетина милијарди долара.
У државни апарат улази тек у првом Трамповим мандату: од 2017. до 2020. године предводио је америчку Комисију за хартије од вредности (СЕЦ), регулатора који надзире највеће светско тржиште капитала. После тога постао је тужилац Јужног округа Њујорка, једне од најутицајнијих тужилачких канцеларија у САД, да би сада преузео функцију човека који усклађује рад целокупне америчке обавештајне заједнице.
Они који воле да мрзе Трампа на именовање некога ко нема искуства у обавештајном сектору гледају као на јерес. Друга страна, пак, објашњава да се природа безбедносних претњи променила и да су финансијски токови, технологија и економска безбедност данас једнако важни као класична шпијунажа.
Трампов човек од поверења или ко се једном опече...
Као што ни искуство човека који разуме финансијске мреже, међународне компаније и токове новца није једини разлог због којег га је Трамп одабрао за директора Националне обавештајне службе, тако му ни недостатак шпијунске биографије у си-вију није недостатак. Напротив. Јер ко се једном опекао на "Русијагејт", нема тог шпијуна коме би поверовао.
Када је Доналд Трамп ушао у Белу кућу, наследио је обавештајну заједницу којом је током администрације Барака Обаме руководио Џејмс Клапер. Управо је под његовим надзором, у последњим данима Обаминог мандата, објављена лажна процена да се Русија мешала у америчке председничке изборе 2016. године, што је касније постало темељ афере "Русијагејт".
Трамп је зато на чело Националне обавештајне службе поставио републиканца Дена Коутса, очекујући да ће преиспитати рад служби и успоставити нови курс. Међутим, Коутс је стао иза процена обавештајне заједнице и наставио да брани лаж о руском мешању у изборе, што је председник доживео као изневерено поверење.
Од тог тренутка Трамп је све отвореније говорио да је део америчког безбедносног апарата радио против њега, а искуство из првог мандата очигледно је обликовало његову одлуку да у другом мандату на кључне обавештајне функције постави искључиво људе од највећег личног поверења.
Русија – позната тема
Али ни Клејтону Русија није непозната тема. Иако није био од оних америчких званичника који су јавно обликовали политику према Москви, Русија се у његовој каријери појавила много пре него што је ушао у свет безбедности.
Током потврђивања за председника СЕЦ-а 2017. године поједини сенатори пропитивали су његов ранији рад за шведску компанију "TeliaSonera" и то само зато што је била велики акционар руског телекомуникационог оператера "МегаФон". Никада није био оптужен за било какве незаконите везе нити је против њега вођена истрага, али је сама чињеница да су се руске компаније нашле међу његовим клијентима била довољна да тема доспе у фокус сенатора.
Касније је, као председник СЕЦ-а, надгледао америчко тржиште капитала у периоду када су Вашингтон и Москва пролазили кроз једну од најнапетијих фаза односа. Финансијска регулација, контрола инвестиција и тржишни надзор постајали су све важнији инструменти америчког притиска, па је и Клејтонова функција добила геополитичку димензију.
Оно што је данас једино извесно јесте да је Клејтон положио тест лојалности. На питање да ли је Џозеф Бајден победио на изборима 2020. године одговорио је: "Резултати су валидирани".
Звучи као добар почетак једне политичке романсе...