Хиљаде предузећа широм света труде се да заузму своје место у ономе што би могао да буде рудник злата и послови вредни милијарде долара: реконструкцији Украјине када се рат заврши, "пише Њујорк тајмс"
Како наводе, бројне светске фирме желе тај посао. Али у њиховом бизнис плану има "мањих" пукотина: нико не зна када ће се сукоб завршити, ко ће водити обнову, а још мање са којим парама ће се то радити.
Зато бројне светске компаније само желе да се међу првима упишу у листу заинтересованих, али мало ко је спреман да сам тражи инвеститоре, а још мање улаже сопствени новац.
"Велика људска трагедија је незаобилазно и велика економска прилика", констатује њујоршки лист.
Први прорачуни обнове физичке инфраструктуре крећу се од 138 милијарди долара до 750 милијарди долара. Одлична "економска прилика" да се уграби своје место на "највећем светском градилишту", како га види Украјинска привредна комора.
Одакле новац?
Да ли ће потећи силне милијарде за обнову Украјине, далеко је од сигурног, констатује се у тексту.
Дугорочна реконструкција неће зависити само од исхода сукоба већ и од тога колико су САД и Европска унија спремне да за њу одвоје.
А оне су, није згорег напоменути, тренутно прилично заузете калкулацијама колико наоружања послати Кијеву, како обновити залихе муниције која се у огромним количинама троши у борбама и како се изборити са све неизвеснијом економском ситуацијом код куће.
Украјина и неколико европских држава снажно заговарају идеју о конфискацији руске замрзнуте имовине и коришћењу тих средстава за обнову, али поједини скептици, укључујући ту и званичнике Бајденове администрације доводе у питање законитост таквих потеза.
Сви би да нешто да продају
Више од 300 компанија из 22 земље пријавило се за трговачки сајам "Обновимо Украјину" у Варшави ове недеље, у Давосу је сала у којој се расправљало о инвестицијама и плановима за изградњу била дупке пуна, док је у Паризу у децембру више од 700 компанија присуствовало догађају са истом тематиком коју је организовао француски председник Емануел Макрон.
Лист, међутим, преноси изјаву извршног директора "Украјин инвеста" Сергеја Цивкача, док га описује како пијуцка пиво неколико блокова од централног трга у Лавову. Он је задовољан интересовањем страних инвеститора, али…
"Сви они кажу: желимо да помогнемо обнови Украјине. Али да ли желите да инвестирате свој новац или само желите да продајете робу и услуге? То су две различите ствари. Већина их је заинтересована да нешто прода", каже Цивкач.
Кључно питање је и ко ће да контролише новац, ко ће да склапа уговоре и оно с почетка – ко ће то да плати. Жустре дебате ЕУ, САД и Светске банке око контроле новца, којег још нема, још увек трају.
Украјинска влада обећава награде инвеститорима који раније уђу у обнову, али та могућност носи своје пословне ризике, констатује се у тексту.
Дански дронови и пословне прилике
Неки мало тога препуштају случају. Како се наводи, у местима попут Миколајева, где су радиле бројне данске компаније, представници данског бизниса дроновима су надлетали разорено подручје како би били сигурни каква ће реконструкција бити потребна и какви би уговори требало да буду.
Или за које се могуће уговоре у некој неодређеној будућности вреди надметати.
Немачка и Француска најавиле су да ће држава осигуравати фирме које учествују у обнови Украјине ако дође до губитака.
Француски министар финансија Бруно ле Мер рекао је да су три француске фирме добиле уговоре за пројекте у Украјини вредне укупно око сто милиона евра: једна за изградњу 30 понтонских мостова, а две за обезбеђивање семена украјинским пољопривредницима.
Бизнис са "Блекроком"
Уз то, Зеленски је прошле године склопио договор са извршним директором "Блекрока" Лоренсом Финком да "координирају инвестиционе напоре у обнови ратом разорене земље".
Амерички инвестициони фонд саветоваће Кијев како да финансира реконструкцију земље бесплатно, како се наводи, али са могућношћу да "Блекрок" има увид у интересе инвеститора.
Додаје се да је Финка у посао увео аустралијски рударски магнат Ендрју Форест који је најавио да ће основати фонд за обнову Украјине и у њега сам приложити 500 милиона долара почетних инвестиција.
Фонд ће водити заједно са "Блекроком" и надају се да ће прикупити 25 милијарди долара од независних фондова које контролишу владе и приватни инвеститори, а све како би уложили у обновљиве изворе енергије у "ратом разореним подручјима".
Форест је међутим јасно ставио до знања да ће средства бити доступна "чим се руске снаге повуку са територије Украјине" – никако пре тога.