Студентски протести који су данима потресали Индију због афере са цурењем тестова за пријемне испите нису отворили само питање одговорности власти и поверења у образовни систем. Они су покренули и много ширу расправу – колико далеко држава може да иде у надзору грађана уз помоћ вештачке интелигенције.
Док власт тврди да је циљ био очување јавног реда и идентификација особа са криминалним досијеима, активисти упозоравају да је полиција у Делхију током протеста први пут у великом обиму користила технологију за препознавање лица и биометријски надзор. Спор је у међувремену стигао и пред судове.
Камере које "читају" лица
Према наводима индијских медија, полиција Делхија распоредила је најмање три мобилна надзорна возила под називом "икшана" (око), опремљена са осам камера постављених на телескопски стуб који омогућава преглед од 360 степени.
Снимци које камере прикупљају у реалном времену обрађују се помоћу софтвера заснованог на вештачкој интелигенцији. Систем анализира карактеристичне црте лица окупљених и упоређује их са полицијским базама података како би пронашао могуће подударности.
Полиција наводи да је циљ био да међу хиљадама демонстраната идентификује особе са криминалним досијеима или оне против којих се воде кривични поступци.
Поред мобилних возила, око места протеста у области Џантар Мантар постављене су додатне камере повезане са мобилним полицијским командним центром, док су, према тврдњама медија, полицајци користили и "мета" паметне наочаре за фотографисање учесника протеста.
Присутност система за надзор изазвала је нелагоду међу демонстрантима. Многи студенти појавили су се са маскама преко лица, страхујући да би њихово учешће на протесту могло завршити у полицијској бази података. Поједини учесници протеста тврдили су и да су им полицајци претили да ће њихове фотографије послати родитељима.
"Нема надзора"
Занимљиво је да су, упркос изјавама полицијских званичника о коришћењу савремене технологије, представници владе заузели другачији став. Државни правобранилац Тушар Мехта рекао је пред Вишим судом у Делхију да није било никаквог незаконитог надзора.
"Нема шпијунирања. Нема надзора", рекао је Мехта, тврдећи да су снимања представљала уобичајене мере за очување јавног реда и мира.
Истовремено, власт је саопштила да су се међу демонстранте инфилтрирали "асоцијални елементи", као и да је полиција идентификовала око 1.000 особа које имају криминални досије или се против њих воде поступци, укључујући и за тешка кривична дела.
Да ли закон прати технологију? Управо је то постало централно питање читавог случаја.
Организација Internet Freedom Foundation (ИФФ) затражила је од полиције да одмах обустави коришћење технологије за препознавање лица током мирних протеста, тврдећи да за њену примену не постоји јасан правни оквир. Позивајући се на ранију преписку са полицијом Делхија, ИФФ наводи да сама полиција признаје како нема посебна правила која уређују употребу система за препознавање лица.
Организација упозорава и да софтвер подударност од 80 одсто сматра позитивним резултатом.
"Када се таква математика примени на масу људи, она производи осумњичене", оцењује ИФФ.
Додатну забринутост изазива чињеница да, према тврдњама активиста, никада није спроведена процена утицаја ове технологије на право на приватност, иако је Врховни суд Индије још 2017. године приватност прогласио основним правом грађана.
Нејасно је и на основу којих база података полиција ради поређење. Активисти упозоравају да би систем могао бити повезан са националном базом биометријских података, која обухвата стотине милиона грађана и већ користи технологију за препознавање лица.
Случај пред судом
Студенткиња и активиста Аише Гош затражила је од Вишег суда у Делхију да прогласи масовни биометријски надзор демонстраната неуставним и наложи уништавање свих личних података прикупљених током протеста. Она је од суда затражила и да утврди јасна правила о томе када и под којим условима полиција може користити овакве технологије.
У међувремену, један посланик опозиционе Комунистичке партије Индије поднео је и тужбу у јавном интересу Врховном суду, оспоравајући законитост употребе система за препознавање лица.
Иако ће коначну реч дати судови, расправа која се отворила већ сада превазилази студентске протесте. Питање више није само како полиција одржава јавни ред током демонстрација, већ и да ли развој вештачке интелигенције мења границе између безбедности и права грађана на приватност и мирно окупљање.