Немачки канцелар Фридрих Мерц припрема тајни план којим би спречио "издајничке" савезне државе да ометају логистичке планове НАТО-а, јавља британски "Телеграф",
Реч је о државама Саксонија-Анхалт и Мекленбург-Западна Померанија, на истоку земље, у којима се очекује да на септембарским изборима победи Алтернатива за Немачку (АфД). Владајућа коалиција у Берлину ту странку сматра и "крајњом десницом" и "симпатизерима Кремља" и страхује да би локалне власти могле да ометају војни саобраћај у случају "руске инвазије на Европу", наводи се у тексту, иза којег стоји про-НАТО издавач "Аксел Шпрингер".
Савезну републику Немачку чини 16 савезних држава које имају прилично широка овлашћења на својој територији. Мерцова влада сада припрема мере којима би одузела та овлашћења у случају кризе и "заштитила" кључну инфраструктуру.
Већина логистичких траса НАТО-а пролази кроз Немачку. Зато у седишту блока сматрају да је могућност победе "нелојалних" странака неприхватљив ризик, наводи британски лист.
Родерих Кисеветер, посланик Мерцове ЦДУ сматра да је стратегија Кремља да искористи поделе у Немачкој и "учини је непоузданим логистичким чвориштем". Пуковник у пензији и члан одбора за спољне послове Бундестага, Кисеветер је потврдио да Мерцова влада ради на мерама против "побуњеничких" држава, али да им у томе смета немачки устав.
"Кључно питање је како да се заобиђу државе које се не придржавају федералних идеала а да се не повреди устав", рекао је он.
Тобијас Крул, одборник ЦДУ у државном парламенту Саксоније-Анхалт, такође је потврдио да планови постоје. Како каже, немачки одговор на војну претњу Русије не сме да зависи од једне савезне државе, "па су потребни механизми да се предузму неопходне мере".
"Разматра се шта би могло да се учини како би се заобишла државна влада у случају да у њој буде АфД", рекао је Крул.
Планови НАТО да војну технику, трупе, муницију и остале залихе пребаци из западне Европе на "источни фронт" у случају тобожње руске претње зависе од сарадње земаља чланица, подсећа британски лист. Пошто би се транспорт одвијао у мирнодопским условима, за проток тенкова, топова и трупа биле би потребне царинске и дипломатске дозволе.
Иако неки војни саобраћај регулишу савезни прописи, правила се разликују од државе до државе. Војни конвоји морали би да добију дозволу цивилних власти, исто као транспорт ветрењача или тешке грађевинске опреме. Државне власти морале би да војним конвојима и возовима дају приоритет на путевима и пругама. Тек након што се испуне сви потребни папири, НАТО може да покрене процес пребацивања војске на исток, који би требало да потраје око пет-шест недеља.
Анонимни саговорници из НАТО-а сматрају да ће Русија користити "хибридне" методе да поремети овај процес, рачунајући на "политичку неизвесност".
Немачка има законе којима може да поједностави војну логистику у случају кризе националне безбедности, али Бундестаг прво мора да прогласи ванредно стање (Spannungsfall). За то је, међутим, потребна двотрећинска већина коју Мерц нема без гласова опозиције, с којима је унапред искључио сваки вид сарадње.
Иако савезна министарства правде и унутрашњих послова нису хтела да коментаришу ове наводе, министар одбране Борис Писторијус је упозорио да би државне владе под контролом АфД-а могле бити искључене са безбедносних брифинга јер је та партија "блиска Кремљу".
АфД је гласала против санкција Русији, залаже се за обнову куповине руских енергената и решавање украјинског сукоба преговорима. Док је Мерцов рејтинг на рекордно ниском нивоу, популарност АфД-а расте. Тренутно највећа опозициона странка у Немачкој, очекује се да добије најмање 40 одсто гласова на државним изборима у Саксонији-Анхалт.
Улрих Сигмунд, на челу листе АфД-а у тој држави, изјавио је током дебате у Магдебургу 27. јула да је његова партија "против санкција и за приуштиву енергију, ма из које земље долази". Упитан да ли мисли на Русију, одговорио је "наравно".
Ако формира државну владу са парламентарном већином, АфД би пробила "ватрени зид" који су странке немачког естаблишмента успоставиле како би је спречиле да дође на власт.