Русија и Кина, као два важна стуба новог мултиполарног света, посебну пажњу посвећују развоју образовних система и стварању услова за будуће генерације.
Указом председника Русије Владимира Путина професори и наставници добили су посебан статус, уз мере за побољшање њиховог положаја и унапређење квалитета образовања.
У Русији је до 2030. године планирана широка модернизација образовне инфраструктуре, укључујући обнову школа, вртића, студентских домова и изградњу универзитетских кампуса, док ће од 2026. године бити уведен и нови систем високог образовања, којим се Москва удаљава од Болоњског модела.
Истовремено, кинески председник Си Ђинпинг поставио је смернице за развој основног образовања, наглашавајући значај васпитања, неговања врлина, али и очувања физичког и менталног здравља ученика.
О томе како Русија и Кина кроз реформе образовања стварају темеље за будуће генерације, али и шта Србија може да научи од њихових искустава, у емисији "Данас на РТ" говорила је професорка на Факултету политичких наука у Београду Драгана Митровић.
"Одступање од Болоњског система је пут оздрављења и ресуверенизације образовања и логично је што се Русија одлучила на такав корак. Русија је велика земља са импозантном академском и научном заједницом, великим достигнућима, људима изузетног талента и богатом традицијом у образовању", нагласила је Митровићева.
Она је истакла да је реч о земљи са огромном образовном, културном, академском и научном традицијом, која је дала велики допринос светској образовној, културној и научној баштини.
"Све је то добрим делом нарушено подвргавањем правилима онога што називамо Болоњском реформом у образовању, а нарочито различитим наративима који су доминирали друштвеним наукама", нагласила је она.
Митровићева је навела речи једног руског професора који је друштвене науке упоредио са капетанима који управљају бродом и врше навигацију читавог образовног система.
"Друштвеним наукама кројите стратегије, негујете врлине, водите и усмеравате земљу ка циљевима, укључујући и оне дугорочне, везане за будућност. Оне вас утемељују у традицији и крче пут ка бољој будућности", навела је Митровићева.
Она је додала да, уколико је, како је рекао руски професор, неко други нацртао мапе које једну земљу воде право на хриди, онда је она на потпуно погрешном путу.
"Одустајање од тих мапа Болоњске реформе и њених правила представља пут ка ресуверенизацији образовања, јер је један део тог наратива био усмерен на јачање сумње у сопствене вредности и аутентичност, као и на прихватање туђих вредности као супериорних. Зато је ово, по мом мишљењу, пут ка оздрављењу", истакла је Митровићева.
Говорећи о образовању у Кини, професорка истиче да Пекинг, у оквиру своје социјалистичке модернизације, кроз коју је променио читав друштвени и економски систем, од 1986. године интензивно спроводи реформу свих нивоа образовања и да за ту сврху издваја око четири одсто бруто домаћег производа.
Она истиче да о импресивним резултатима реформи у Кини говори и податак да се на Шангајској листи 500 најуспешнијих светских универзитета, рангираних према различитим критеријумима, налази чак 115 кинеских универзитета.
"Кинеска достигнућа у напредним технологијама, развој економије, кинеска индустрија, производи и услуге показују да су наука и технолошки развој у тој земљи достигли глобалне размере, а у многим областима Кина је постала и светски лидер. То није могуће без чврстог темеља", нагласила је Митровићева, додајући да Кина наставља даље реформе у области образовања.
Професорка је навела податак да све земље чланице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) процентуално више улажу у образовање од Кине, али је истакла да, када је реч о улагањима у најнапредније технологије, научна истраживања и развој иновација, Кина вишеструко води.
"САД годишње улажу око билион евра, а Кина можда за трећину мање", истиче Митровићева.
Говорећи о томе шта значи најављена реформа, Митровићева објашњава да је циљ да се кинеским ученицима и студентима обезбеди квалитетан и свеобухватан пут образовања, од вртића до најбољих универзитета, уз већу бригу о њиховом физичком и менталном благостању, развоју спорта и стварању услова за здравији развој младих генерација.
"Такође, више се води рачуна о интересовањима ученика и студената, како образовање не би било само беспоштедно такмичење међу најталентованијима, већ да постоји више подстицаја и да се смањи велики психолошки притисак", објашњава Митровићева.
Говорећи о размерама тог притиска, она наводи податак да од око 20 милиона свршених средњошколаца који полажу квалификациони испит "Гаокао" за упис на најуспешније универзитете, мање од три одсто успе да се упише на 115 водећих високошколских установа, што, напомиње, код ученика и њихових породица изазива страховит стрес.
Она је рекла да нове смернице кинеског председника Си Ђинпинга подразумевају и подстицање развоја различитих талената код студената, који нису нужно ограничени само на област у којој су изузетно успешни, већ и развој њихових ширих способности.
Посебан акценат, како је навела, ставља се и на утврђивање моралних вредности код студената, које су од великог значаја у многим областима.
"Дакле, утврђивање у врлинама, у традицији и ономе што су посебности кинеског друштва", истакла је Митровићева.