Врло је важно да се Украјина одсече од Црног мора из више разлога, а највећи је тај што би европским државама била много мање интересантна као копнена земља, без изласка на море, изјавио је пуковник у пензији Миодраг Јевтић.
Јевтић је у емисији "Данас на РТ" анализирао тренутно стање у сукобу Русије и Украјине, као и све чешће терористичке нападе кијевског режима.
Последњи у низу, након оног у Москви од пре два дана, догодио се у Геленџику, када је страдало најмање седам особа, од којих је троје деце, док је више од 40 повређено.
"Украјински режим, односно војска је изгубила капацитет за вођење рата. Видимо да они никакве офанзивне операције више нису у могућности да спроведу. На читавој дужини фронта од 1.200 километара, војска Руске Федерације се налази у одређеном степену офанзиве, стално се заузимају нека насељена места и приближавају се већим градовима", почео је Јевтић.
Истакао је да постоји и одређена неодлучност руске војске за јачим ударима, који показују бригу о колатералној штети, односно жељи да се избегне страдање цивила. Као пример, дао је рат у Гази, где је страдало 30 пута више цивила него у Украјини.
"Пошто Украјинци нису у могућности да спроведу никакве офанзивне акције, одлучили су да се на неки начин баве државним тероризмом у том контексту, па се неселективно гађају цивилни објекти", додао је.
Њихова намера је, како каже, да гађањем цивилних објеката направе што је могуће већу штету и унесу немир у становништво, како би оно инсистирало на окончању борбених дејстава.
"То све укупно, не само код војске, него и код становништва, учврстило је сазнање да је што пре потребно постићи војну победу у Украјини", навео је пуковник.
Због тога је, верује Јевтић, руска војска последњих десетак дана почела са спровођењем снажних акција, са циљем да одсече Украјину од Црног мора. Причало се да поморским путем стиже жито, али је јасно да се испод жита ваљало нешто друго.
"Осам хиљада бродова је од почетка Специјалне војне операције приступило украјинским лукама, наравно и делтом Дунава. Ту се нештедимице довозило огромно наоружање. Када један брод пристане, из тог брода може да изађе велика и крупна војна техника – оклопни транспортери, тенкови, артиљеријско наоружање, ракетни системи – много брже и боље него копненим путем", објаснио је стручњак.
"Украјинци су склони да кажу да се ту претежно извозило њихово жито, да су ту била одређена рудна богатства... То се у некој мери јесте догађало и за то су добијали живи новац, међутим, основа је била ратна техника."
Подсетио је да су у тим мисијама највише учествовали Немачка и Велика Британија, док су амерички шпијунски авиони и дронови, који су надлетали Црно море, доносили обавештајне податке.
"Шта мислите, да ли је могуће да се потопи командни брод 'Москва' или неки други бродови, уколико нису обавештајни подаци директно, у реалном времену, дати од стране Запада?", упитао је Јевтић.
Према његовом мишљењу, врло је важно да се Украјина одсече од Црног мора из више разлога, а највећи је тај што би европским државама била много мање интересантна као копнена земља, без изласка на море.
Такође, сматра да НАТО намерава годинама да ратује против Русије, што је индиректно потврђено и на самиту у Анкари, где су већ сада потврђена одвајања за Украјину и то за 2027. годину.
"Украјински режим на било који начин – и овим терористичким нападима и гађањима ефективе дубоко унутар руске територије – тежи да испровоцира што је пре могуће рат Европске уније, односно НАТО пакта, против Руске Федерације, а да они остану по страни."
Анализирајући преговоре у Енкориџу, пуковник у пензији нагласио је да су у питању лажни преговори, баш као они у Минску.
"Па је ту наводно био неки раздор између Европљана и Американаца. Никада није било раздора – они увек имају исти циљ. А циљ је обуздавање и победа против Руске Федерације"
Међутим, јасно је да се Оружане снаге Украјине налазе у тешкој ситуацији, а јасан показатељ тога су и смене у војном врху. Бивши министар одбране Михаил Фјодоров је смењен после само шест месеци, због чега су уследили и протести, а саговорник сматра да главна ствар то што је желео да промени начин набавке и тендера.
Све то, покушавају да надоместе западњаци константним финансирањем и наоружавањем кијевског режима. Јевтић је подсетио на речи руског филозофа Александра Дугина, који је истакао да "руска елита мора да схвати да њих свакако чека велики рат са Европљанима после овог рата са Украјином".
Поновио је да је свима јасно да је милитаризација Европе извесна и да је Украјина само 33. чланица НАТО пакта која ратује против Руске Федерације.
"Маргарита Симоњан је то веома лепо рекла. Она каже: 'Ми добро видимо да нас Запад туче украјинским рукама'", закључио је Миодраг Јеврић.