Када су француски и немачки шефови безбедности прошлог месеца објавили планове за развој "европске суверене дигиталне окоснице", инсајдери из технолошке и одбрамбене индустрије са обе стране Атлантика знали су шта заправо мисле: Збогом, "Палантиру".
Широм Европе се трага за алтернативама америчкој компанији за анализу података за коју све већи број владиних званичника верује да је превише дубоко укорењена у неким од најосетљивијих области власти, од локалног полицијског рада и глобалне обавештајне службе до националног одбрамбеног и здравственог система. Па ипак, управо су кључне функције "Палантира" у свакодневним радним процесима и његова углавном неупоредива стручност у вези са обрадом података оно што ће Европи изузетно отежати да га искључи у потрази за већим дигиталним суверенитетом.
"Будимо искрени, 'Палантиров' производ је веома добар и изазива зависност, прилично је као шећер у кока-коли", рекао је француски заговорник дигиталног суверенитета, Филип Латомб. "'Палантир' може да обрађује огромне количине података са великом прецизношћу и са својим искуством, имали су времена да побољшају своје алгоритме са многим клијентима и прилагоде их многим случајевима употребе."
Ипак, тежња да се одвоји од "Палантира" шири се континентом, од Мадрида, где је влада Педра Санчеза наложила компанијама које подржава држава да блокирају "Палантир" из будућих уговора о јавним набавкама, до тога да су француске обавештајне службе изабрале француску компанију "Шапс вижон" уместо "Палантира". У Британији, следећи тест би могао доћи у фебруару 2027. године, када ће се нова лабуристичка влада Ендија Бернама суочити са избором да ли да прекине "Палантиров" уговор о Федеративној платформи података Националне здравствене службе вредан 330 милиона фунти.
Прошломесечна одлука француске и немачке обавештајне агенције да изаберу "Шапс вижон" била је двоструки ударац за руководство "Палантира". Генерални директор Алекс Карп није био одушевљен изненадним одустајањем од производа своје компаније, али је нагласио да није забринут због европских конкурената.
"Имамо модел онога што не функционише", нашалио се прошле недеље на "Фокс бизнису". "Зове се Европа."
Оливије Деленбак, главни извршни директор компаније "Шапс вижон", рекао је за "Политико" да је његова компанија имала користи од онога што он назива "висцералним одбацивањем 'Палантира'" у Европи. Али је такође упозорио да не жели да се његова фирме сведе на анти-Палантиров излаз.
Дигитални суверенитет, тврди он, остаће празна фраза осим ако га владе не претворе у индустријску политику. "Потребно нам је више јавних набавки", рекао је Деленбак.
Белгија, Немачка, Луксембург, Румунија, Холандија и Канада већ су показале интересовање за "Артемис АИ" француске војске, према речима Патрика Мороа, једног од архитеката решења које је изградила француска ваздухопловна и одбрамбена компанија "Талес".
"Сви они желе да буду у могућности да изаберу суверено решење које је компатибилно са НАТО стандардима", рекао је. "За разлику од 'Палантирове' црне кутије."
Али за сада, чак и званичници који желе суверене алтернативе признају да је европско тржиште замене и даље фрагментирано и да европске компаније још увек нису достигле размере и резултате "Палантира".
Адмирал Пјер Вандије, врховни командант савезничких снага НАТО-а за трансформацију, недавно је рекао за "Политико" да савез нема одрживу алтернативу "Палантировој" технологији вештачке интелигенције на бојном пољу.
Још један званичник НАТО-а рекао је да "Палантиров" систем има неупоредиву способност да прегледа планине сателитских снимака како би помогао у идентификацији мете, саветовао о оружју за напад, обавестио колико је муниције потребно – и аутоматски нареди попуњавање залиха.
"Колико ја знам, данас нема правог конкурента за 'Палантир'", рекао је Вандије у мају.