Иран и Оман се приближавају споразуму о поновном отварању бродског саобраћаја у Ормуском мореузу, рекли су ирански и амерички званичници. Али би споразум, ако ступи на снагу, могао имати високу цену – ратификовање контроле Техерана над оним што је пре рата био отворени, међународни пловни пут.
Како су за "Њујорк тајмс" рекли неименовани извори, према споразуму – бродови који се упућују у Персијски залив пролазиће каналом који контролише Иран, и близу његове обале. Бродови који напуштају Залив путоваће каналом у близини Омана.
Ирански званичници кажу да, иако се неће наплаћивати путарина, споразум укључује "накнаду за услугу" која покрива утицај саобраћаја на животну средину, безбедност теретних бродова и танкера и особље. Приходи би били подједнако подељени између Ирана и Омана, рекла су два иранска званичника.
Међутим, амерички званичник упознат са преговорима рекао је да ирански извештај "није тачан" и да било какве "привремене" руте успостављене кроз мореуз не би подразумевале одобрења или дозволе Ирана, нити би подразумевале путарине.
За председника САД Доналда Трампа, споразум, ако се оствари, могао би да реши његов најхитнији политички проблем, омогућавајући бродовима да поново плове. Са друге стране, ирански званичници су рекли да ће мореуз остати затворен, упркос било каквом споразуму, док САД не укину поморску блокаду иранских лука у Персијском заливу и обе земље се не врате плану од 14 тачака изложеном у Исламабадском меморандуму о разумевању.
САД би могле додатно да ублаже притисак на тржиште, рекли су неки званичници, ако одлуче да издају изузећа од санкција против Ирана како би могао легално да продаје и испоручује нафту.
Али ако Иран, на крају, настави да контролише пролаз, отварање би могло имати геополитичку цену. Ирански званичници кажу да осмишљавају споразум како би ратификовали свој капацитет да контролишу мореуз и стога задржали стратешку полугу коју нису користили пре рата.
Таква ограничења би директно кршила циљ који је поставио државни секретар Марко Рубио, који је више пута последњих месеци понављао да се мореуз мора вратити у врсту отвореног пловног пута какав је био пре него што су Сједињене Државе и Израел напали Иран 28. фебруара. Техеран је исто толико пута поновио да нема повратка на предратно стање.
Трамп је мало говорио о новом споразуму због ког је, наводно, отказао нови напад на Иран током викенда. Споразум даје Ирану и Оману 60 дана да преговарају о отварању мореуза, али предвиђа да ће током тог времена Сједињене Државе и Иран наставити разговоре о будућности иранских залиха од 11 тона обогаћеног уранијума, укључујући око пола тоне горива које је сада близу квалитета за бомбе.
Сједињене Државе захтевају да се гориво разблажи, тако да се не може лако претворити за употребу у оружју, и на крају испоручи у Сједињене Државе или неку другу земљу где се може одложити или користити у нуклеарним електранама.
Али Ваез, заменик директора програма за Блиски исток Међународне кризне групе, рекао је да Иран чврсто верује у очување свог утицаја над мореузом и да ће споразум са Оманом довести Иран у бољи положај него што је био пре тренутне рунде борби.
"Какво год решење остави Иран да контролише мореуз, биће веома тешко продати Трампу, али такође не постоји војно решење за уклањање иранске контроле над мореузом", рекао је Ваез. "Трампове опције су између непобедивог рата и неприхватљивог мира."