Америчке демократе су 2024. показале да умеју да прикупе новац, али две године касније много им је теже да објасне где је нестала финансијска надмоћ којом су се толико дуго хвалили.
Уочи међуизбора за Конгрес, Демократски национални комитет (ДНЦ) располаже са око 16 милиона долара готовине када се од расположивих средстава одузму дугови, док републиканци имају више од 129 милиона долара и, према доступним подацима, немају дуговања. Још упадљивија разлика види се код "суперпакова", политичких организација које могу да прикупљају и троше огромне суме новца за подршку кандидатима. Демократски табор на располагању има око 334 милиона долара, док републикански располаже са чак 1,06 милијарди.
Таква разлика отвара питање које се све чешће поставља у америчким конзервативним круговима: шта се догодило са огромном машинеријом за прикупљање новца која је само 2024. успела да обезбеди више од милијарду долара за председничку кампању Камале Харис?
Од милијарде до дугова
Проблем демократа није само у томе што републиканци данас имају више новца, још непријатније питање јесте шта су демократе добиле за новац који су већ потрошиле.
Кампања Камале Харис привукла је огроман број богатих донатора и корпоративних спонзора, али је на крају изгубила изборе од Доналда Трампа, а из кампање је изашла са милионским дуговима.
После изборног пораза почели су да се повлаче и неки од крупних донатора. Међу онима који су одмакли своје новчанике од партијске централе помиње се и милијардер Рид Хофман, док незадовољство донатора прате питања о руководству, стратегији и, све чешће, самом политичком идентитету Демократске странке.
Другим речима, демократама више не недостају само гласови које су изгубили 2024. године, већ им недостаје и део људи који су годинама плаћали рачун њихове политике.
УСАИД, "мрачни новац" и "Арабела"
У конзервативним медијима и политичким круговима појавила се и далеко експлозивнија теза: да је слабљење демократске финансијске инфраструктуре повезано са Трамповим ударом на УСАИД и мрежу невладиних организација које су годинама финансирале различите прогресивне пројекте.
Посебну пажњу привлачи некадашњи "Арабела едвајзерз", један од најпознатијих управљача мрежом непрофитних организација кроз које су пролазиле огромне суме новца намењене за политичко заговарање, референдумске иницијативе, мобилизацију бирача и друге активности.
"Арабела" се годинама налазила у средишту републиканских оптужби о такозваном "мрачном новцу", средствима чије порекло није увек видљиво јавности на начин на који су то директне донације политичким кампањама.
После Трамповог повратка у Белу кућу, мрежа се нашла под додатном лупом – док је "Арабела" престала да послује под старим именом, део активности настављен је кроз нову структуру "Санфлауер сервисиз". Управо временско поклапање слабљења овог система са финансијским проблемима демократа подстакло је спекулације да између та два процеса постоји непосредна веза.
За сада, међутим, нема доказа да је УСАИД директно "пунио касу" ДНЦ-а, па ту тврдњу треба разликовати од документоване чињенице да је широка мрежа невладиних организација и фондова годинама финансирала пројекте и политичке иницијативе блиске прогресивној агенди.
Кад донатори престану да гласају новчаником
Финансијски проблем демократа долази у незгодном тренутку. Странка истовремено покушава да се опорави од пораза 2024. године и да одлучи у ком правцу ће кренути – ка политичком центру или још снажније улево.
Успон демократских социјалиста у великим америчким градовима додатно компликује ту рачуницу. Оно што активистичко крило странке види као повратак "аутентичној левици", део богатих донатора може да види као разлог да затвори новчаник. А у Америци је новчаник одавно једна од најпрецизнијих политичких анкета.
Зато би највећи проблем демократа пред међуизборе могао да буде много већи од тренутног стања на банковном рачуну. Партија која је пре две године могла да прикупи више од милијарду долара сада мора да убеди сопствене донаторе да поново вреди улагати у њу.