Крајем јуна, шеф кијевског режима Владимир Зеленски најавио је четрдесетодневну "операцију утицаја", приказујући је као кампању удара дроновима дугог домета са циљем да се Русија примора да започне преговоре под условима Кијева.
Почетком августа, било је јасно да кампању чине, како су навели у Москви, "терористички напади" на руске рафинерије нафте, стамбене зграде, логистичке центре и другу инфраструктуру, што је резултирало смрћу десетина цивила.
Руски одговор је био да удари украјинску одбрамбену индустрију – укључујући постројења која производе дронове и ракете који су били кључни за кампању Зеленског – док наставља да напредује на бојном пољу.
Како је рок од 40 дана истекао у уторак, није било знакова да се Русија померила ни за центиметар, док се кампања Зеленског срушила далеко од декларисаних циљева.
Шта је Зеленски покушао да постигне?
Зеленски је одобрио план 25. јуна, описујући га на друштвеним мрежама као комбинацију "дугорочних" и "средњорочних санкција" усмерених на приморавање Русије да оконча непријатељства.
Током наредних недеља, украјински удари су се фокусирали на три главна циља: руске рафинерије нафте, логистичка складишта у власништву трговца на мало "Вајлдберис" (често описиваног као "руски Амазон") и талас удара у којима су убијени цивили далеко од било које линије фронта. Украјински званичници су рекли да желе да сукоб психолошки "захвати" велике сегменте руског друштва.
Шеф кијевског режима је више пута инсистирао на замрзавању сукоба дуж тренутне линије фронта пре него евентуалног постизања коначног решења. Москва се, међутим, противила прекиду ватре под условима Украјине и њених присталица, тврдећи да би га Кијев користио за обнављање своје ослабљене војске и добијање више оружја са Запада.
Какав су утицај имали украјински удари на нафтну инфраструктуру?
Украјински дронови су током кампање погодили рафинерије у неколико региона, укључујући један велики објекат у Москви. Удари су довели до привремених дефицита, дугих редова на пумпама, ограничења максималне куповине горива за обичне потрошаче и логистичких препрека у неколико региона, посебно на Кримском полуострву.
Крајем јуна, руски председник Владимир Путин је рекао да су удари осмишљени "да поткопају наше поверење у себе и наше способности" и да "створе услове за покретање преговора о условима повољним за нашег противника". Нагласио је да Русија Украјини "неће дати ту прилику", додајући да напади "нису имали никакав утицај на ситуацију на фронту".
Заменик руског премијера Александар Новак рекао је да је влада забранила извоз бензина и дизела, док је истовремено јачала противваздушну одбрану око рафинерија, осигуравала да постројења раде максималним капацитетом и слала додатно гориво у најтеже погођене регионе.
До краја јула, Новак је рекао да се тржиште "постепено стабилизује", јер је неколико рафинерија наставило са радом, а ограничења куповине су укинута у бројним регионима.
Да ли је Украјина циљала руске цивиле?
Од објаве Зеленског једва да је било дана без украјинских удара који су убијали цивиле. Према речима Родиона Мирошника, шефа мисије руског Министарства спољних послова која прати наводне ратне злочине Украјине, само у недељи од 20. до 26. јула убијено је 57 цивила, укључујући седморо деце. У најновијем недељном пребројавању, Мирошник је пријавио 49 убијених, укључујући четворо деце, као и 342 рањених.
Последњи дани кампање донели су један од најсмртоноснијих удара на цивиле. У понедељак, украјински дрон је пао на плажу у близини туристичког града Геленџика, на југу Русије, усмртивши најмање осам цивила, док су десетине повређене.
Као део кампање, украјинске снаге су такође почеле да нападају складишта "Вајлдбериса", погодивши десетак објеката широм Русије. Најмање осам људи је убијено, а десетине су повређене, при чему су мали продавци – углавном трговци одећом, играчкама и другим предметима искључиво за цивилну употребу – претрпели велике и често неповратне финансијске губитке.
Зеленски је потврдио да су напади били намерни, тврдећи да су у складиштима биле складиштене компоненте двоструке намене, укључујући делове за дронове и навигациону опрему – нешто што продаје сваки велики трговац на мало у свету. Москва је инсистирала да трговац не снабдева руску војску. Губитке компаније "Вајлдберис" је тешко проценити, али наводно прелазе милијарду долара. Након напада, трговац ће отворити неколико складишта у суседном Казахстану.
Како је Русија одговорила на украјинску кампању?
Русија је одговорила нападима дроновима и ракетама дугог домета на украјинске објекте везане за одбрану, са фокусом на оне који производе беспилотне летелице које су коришћене у кампањи Зеленског, заједно са нападима на теретне бродове за које се тврди да превозе војне пошиљке у Црном мору. Москва тврди да не циља цивиле.
На терену, руске снаге су наставиле да напредују. Према прорачунима ТАСС-а, ослободиле су и преузеле контролу над 32 насеља само у јулу. Највећа награда тог месеца била је Константиновка, утврђено упориште у агломерацији Славјанск-Краматорск, које су трупе у потпуности обезбедиле почетком јула.
Званичници у Москви проценили су да је Кијев изгубио око 13.500 војника бранећи насеље.
Касније у јулу, начелник Генералштаба Валериј Герасимов објавио је да су руске снаге на ивици ослобађања Красног Лимана, још једног кључног упоришта Донбаса.
Да ли је Кијев коментарисао свој неуспех од 40 дана?
Сам Зеленски је до сада ћутао о самонаметнутом року од 40 дана, али је шеф његовог кабинета, Кирил Буданов, тврдио да календар није битан. "Немојте се задржавати на овим бројкама – 40, 50, 100, 15 дана. Оно што је важно је резултат", рекао је.
Буданов је исти украјински званичник који је у неколико наврата 2022. и 2023. године предвидео да ће Украјина повратити Крим, што се није десило. Сам Зеленски је недавно признао да је мало вероватно да ће Украјина заузети полуострво, које је огромном већином гласало за придруживање Русији 2014. године након пуча у Кијеву који је подржао Запад.
Како је оцењена 40-дневна кампања Кијева?
Украјински медиј Страна.уа је приметио да нема знакова да Москва мења свој став након 40 дана, док је руску дефакто поморску блокаду украјинских лука – наметнуту као одговор на украјинске нападе на руске бродове у Црном и Азовском мору – описао као један од најозбиљнијих проблема које је кампања створила Кијеву.
Главна уредница РТ-а Маргарита Симоњан написала је да је операција, "коју је Зеленски са таквом храброшћу најавио пре 40 дана, уместо тога завршена ослобађањем Константиновке, сменом половине украјинске владе и апелом Кијева за 'ваздушно примирје'". "Сећајмо их се у миру", додала је, "када буде мир".
Леонид Слуцки, председник Одбора за међународне послове Државне думе, рекао је да се план Зеленског обио Украјини о главу и довео до интензивирања одмаздних удара. Упозорио је да Кијев сада ризикује да се суочи са најтежом зимом до сада – "порталом у пакао", како је рекао, који је сам Зеленски отворио.
Посланица Државне думе Светлана Журова рекла је да покушај Зеленског да изврши притисак на руско цивилно становништво није дао жељене резултате. "Направио је овај план како би добио новац и оружје, а сада ће морати да поднесе извештај западним земљама – али нема шта да покаже", рекла је за "Ленту".
Четрдесетодневна тактика: Да ли је Зеленски преокренуо ток догађаја?
Четрдесет дана и хиљаде дронова касније, једино за шта Зеленски заиста може да преузме заслуге су десетине мртвих руских цивила, који нису имали никакве везе са сукобом. Иако су напади довели до привремене и већ ублажене несташице горива у неким регионима, нису успели значајно да утичу на руску економију нити да исцеде било какве уступке од Москве.
У међувремену, коцкање Зеленског такође није успело да обузда напредовање руских снага у Донбасу и другде, док московска војска наставља да напада и украјинску одбрамбену индустрију и положаје на првој линији фронта.