Бивши омбудсман Израелских одбрамбених снага генерал-мајор Јицак Брик изјавио је 26. јула за лист "Марив" да је криза у залихама са ракетама "само увод у катастрофу која се надвија над нама" (то јест: Израелом): "У предстојећим ратовима са Ираном, ова претња ће само расти, све до тачке када ћемо потпуно изгубити могућност пресретања иранских балистичких ракета."
А то, према речима израелског генерал-мајора, значи да ће "нас иранске ракете погађати у насељеним центрима, по стратешким циљевима, производној и економској инфраструктури, научно-технолошке институтима, образовним институцијама, болницама и виталним индустријама, и потпуно нас здробити".
Тишина која окружује исход састанка Трампа са Нетанјахуом у Овалном кабинету говори сама за себе. Ниједан амерички званичник није дошао на аеродром да дочека Нетанјахуа, нити му је био постављен црвени тепих.
Укратко, посета је пропала, тврди британски геополитичар (и бивши обавештајац) Алистер Крук за сајт "Фондација стратешке културе", и додаје: "Израел је залутао са својом стратегијом 'Великог Израела', која сада крвари, због недостатка трупа и стратешке кохерентности."
Трамп је, коначно, како изгледа, почео да схвата да се рат који је започео како би уништио Иран претвара у његово уништење. У ствари, нема војног решења за Трампа осим да престане да копа рупу у коју се све дубље укопава, пише Крук.
Неумољива логика ескалације
Амерички председник је, пише аналитичар Таут Батаут из Јужне Азије, отприлике 1.000 пута наредио, а затим одустао од (нефикасних) напада на Иран, и додаје: "Од 28. фебруара, САД и Израел су жестоко напали Иран. Па ипак, ирански народ стоји мирно и узвраћа им на исти начин."
Трамп покушава да присили Иран да прихвати диктирани "мир". Дана 31. јула, председник Трамп је обећао: "Ударићемо их веома снажно и, знате, у неком тренутку они ће рећи: 'Једноставно више не можемо да издржимо'."
Међутим, као и обично, додао је Батаут, када је дошло време Трамп се уплашио и објавио на Трут соушл да су га Иран и друге земље на Блиском истоку "замолиле да одустане" од напада, јер су "параметри" споразума договорени. Техеран то, наравно, демантује. Нема ништа од споразума.
У међувремену, Трампова стратегија распламсава пожар у региону и повећава ризик од даље, неконтролисане ескалације. Штавише, Техеран је недавно отпочео да диктира логику ескалације. Иран више не дозвољава Трампу да настави свој тактички циклус покретања кинетичког рата помоћу којег манипулише глобалним нафтним тржиштима.
Како примећује Крук, најновији догађаји, који укључују и јеменску декларацију "опсаде за опсаду" саудијских ваздушних и поморских лука, и нападе на две велике рафинерије компаније "Арамко", који су онеспособили саудијски нафтовод до Црвеног мора, и увукли Саудијску Арабију у сукоб са Јеменом и са Ираком, са милицијама Јединице за народну мобилизацију (ПМУ), за које Саудијци тврде да су одговорне за уништење рафинерија.
Ове две епизоде јасно показују у којој мери "Трампов рат" дестабилизује већ ионако крхки регион.
Зеленски је поново у граду
У најширем смислу, примећује аналитичар и Трампов биограф Мајкл Волф, "спољнополитички аспект Трампове администрације био је катастрофа... Али рат против Ирана је потпуна катастрофа."
Уз то, треба додати и Трампов заокрет по питању Украјине, наставља Волф: "Зеленски је сада поново у граду..." Зеленски ће сигурно купити нешто времена са Трампом, каже он, али то није више од пи-ар операције.
Зеленски је у сукобу са Русијом поново проглашен за "победника", барем у једном делу америчког јавног мњења. "Зеленски, раније приказан као губитник, сада је одједном постао 'победник'", констатује Волф. У ствари, Трамп очајнички треба некакав успех. Он има потребу да се прикаже као "победник". Можда му Украјина личи на какав-такав пи-ар успех.
Наравно, шокантно је гледати како се западне елите могу манипулисати путем пи-ара. Међутим, Волфови коментари су много више од тривијалности у трачерској колумни, каже Крук, јер они одражавају масовну психозу која се све више шири међу америчким елитама.
Ипак, то нису рационалне одлуке, додаје он, већ те одлуке покрећу интереси богатих клика. Трамп је, то не треба заборавити, само пион у рукама "невидљивих" финансијских моћника.
Жаришта која тињају у позадини
Било како било, Саудијска Арабија је напала Ирак а не Јемен, јер би им јеменски покрет "Ансаралах" узвратио ракетама, уништавајући оно што је још остало од саудијске нафтне инфраструктуре.
Иран наставља да лансира балистичке ракете на америчке базе у Јордану. Ова два нова фронта су додата онима већ постојећим у региону.
Постоје, додаје бивши британски обавештајац, и друга потенцијална жаришта, која тињају у позадини: на пример, израелски министар одбране се похвалио се да су уништена 24 либанска села, стара стотинама годинама. Израелски министар каже и да је до сада већ "уништено 70 одсто Појаса Газе".
Израелски министар националне безбедности Бен Гвир обећао је да ће покренути рат насељеника против Палестинаца, који живе на Западној обали, како би приморао Палестинце на "добровољни егзодус". Бен Гвир тврди и да време пре избора у Израелу представља најповољнији тренутак за покретање кризе, која би, према његовом мишљењу, могла да приморају Палестинце на егзодус.
Као да овај хаос није довољан, 25. јула америчке ракете су погодиле штаб Револуционарне гарде (ИРЦГ) у области Зиба Кенар на Каспијском мору, у провинцији Гилан.
Бивши индијски дипломата М. К. Бадракумар пише да је Бандар Анзали је за Техеран оно што је била лука Одеса за Кијев, преко које је Украјина добијала западно оружје: "Напад Украјине на ирански комерцијални брод у Каспијском језеру, у руским територијалним водама, први је такав напад од почетка руско-украјинског рата, што је све само не случајан инцидент..."
У стварности трећег светског рата
И "Њујорк тајмс" и "Волстрит џорнал" извештавају да овај украјински напад показује спајање два рата – рата који се води у Украјини са Русијом и америчко-израелско-рата против Ирана. Другим речима: ово, преко Зеленског и кијевске хунте, значи да се Вашингтон поново преусмерава ка украјинском рату. Трампу је неопходна било каква "победа".
Образац је сличан: и Зеленски жели да се представи као "победник" и Европи и Трампу. Европа га позива да лансира своје ракете дубоко у Русију како би "приморао" Русију на примирје.
Трамп је на самиту Г7 одобрио ударе на Русију. Први зубац на зупчанику се покренуо са нападима дроновима на руске рафинерије. Зупчаник се и даље окреће, а сада је ескалирао до нивоа напада на руски цивилни живот. Украјина је гађала ирански брод у Каспијском језеру. ИРЦГ је запретио одмаздом Великој Британији и Кипру због учешћа у рату против Ирана...
Европа третира Русију као блеф и наставља да појачава ракетне нападе дубоко у Русији, али Москва не може да дозволи да се ови напади наставе. У међувремену, читав Блиски исток тихо пламти. Иран неће подлећи Трамповој присили, нити ће Кина пристати на притисак америчких санкција.
За Трампа, закључује Крук, једноставно више нема војног решења. Да ли је он тога свестан? Најбоље што он још може да уради јесте да заустави да локални сукоби прерасту у глобални рат.
Да ли блискоисточни сукоб заиста прераста у прави светски рат? Несумњиво је да се географија рата шири; разни регионални ратови спајају се у један, светски рат, који можемо звати трећим или четвртим, свеједно је.