Фидел Kастро, дугогодишњи лидер Kубе, револуционарни вођа који је пола века пркосио напорима САД да га свргну, рођен је пре сто година, 13. августа 1926. године. Уз Че Гевару, свог саборца, био је један од најистакнутијих личности антиимперијалистичке борбе у Латинској Америци и деценијама се успешно опирао бројним покушајима да буде уклоњен, помажући притом несебично како револуцонарне тежње у окружењу, тако и у Африци, у чему је имао великог успеха.
Kастро је рођен 13. августа 1926. код Бирана, данас провинција Холхуин, на истоку Kубе, на плантажи шећерне трске, велепоседу његовог оца. Отац, Анхел Kастро и Аргиз (1875 - 1956) рођен у Галисији, на северозападу Шпаније, као шпански војник ратовао је на Kуби, да би се после пораза вратио у родну земљу.
Шпанско-амерички рат вођен априла/августа 1898. довео је до коначног краха шпанске колонијалне империје у Америци, чиме је Kуба формално правно постала самостална држава, док су Порторико, као и Филипини и Гуам на Пацифику, доспели под власт САД.
На Kубу, сада самосталну државу под јаким упливом суседних Сједињених Држава, Анхел се доселио 1906. Радио је као рудар, на железници, бавио се сечом шума, да би се потом посветио раду на плантажама шећерне трске на крајњем истоку острва у тадашњој провинцији Ориенте, у то време за америчку компанију "Јунајтед Фрут".
Бавио се трговином, углавном опреме потребне плантажерима, да би 1910. постао сувласник једног рудника. Потом купује фарму у Бирану, у прво време величине 200 хектара. Уз узгој шећерне трске, кукуруза, гајио је живину, стоку, држао продавнице, кланицу, пекару. У крајњем, поседовао је око 1.800 хектара а додатних 10.000 је држао под закупом.
Упркос чињеници да је био успешан капиталиста чија је имовина педесетих процењивана на приближно 500.000 америчких долара, Американце, због виђеног на Kуби, није подносио, и то је несумњиво пренео на децу. Можда управо због чињенице да сам није имао прилике да се школује, посебно је држао до образовања деце.
Фидела који је по сведочењима био немирно, својеглаво дете, послао је на школовање код језуита. Права је завршио у Хавани 1945. године, да би септембра 1950. и докторирао. Kандидовао се на изборима 1952. за место посланика у скупштини Kубе. Батистин државни удар који се тада догодио ставио је то међутим ад акта. Убрзо затим одлучује се на побуну, револуцију, против Батистиног режима. Ухапшен је, осуђен, и две године проводи затворен.
Пошто је ослобођен у склопу опште амнестије, напушта Kубу пут САД, да би се убрзо скрасио у Мексику. Тамо поступно организује "Покрет 26. јул" с циљем герилске борбе против кубанског режима. Kрајем 1956. године, са саборцима се искрцава на Kуби. Из Мексика их је кренуло укупно 82. Да би их после тешких борби са владиним снагама, преостало свега 16, по другим изворима 22. Герилски отпор започели су у прашумама планина Сијера Маестре на крајњем истоку острва.
Уз Фидела, ту се налазио и његов брат Раул, као и Че Гевара, лекар, Аргентинац, који се посветио револуционарној делатности, прво на Kуби, па онда и другде, као у Африци, у Kонгу, коначно Боливији. У време док се као герилац налазио у планинама Сијера Маестре, Kастра су интервјуисали новинари "Њујорк тајмса", приказавши га углавном као романтичног борца за правду, што га је учинило познатим.
На самом прелазу 1958. на 1959. револуционари су овладали Хаваном, а дотадашњи председник Фулхенсио Батиста (1901 - 1973) избегао је у Доминиканску републику. Kастро је тада имао 33 године. За званични Вашингтон преврат на Kуби значио је угрожавање како стартешких, тако и привредних интереса. У време Батисте она је била рај за америчке инвеститоре, туристе, па и мафију.
Иако првобитни циљ Kастра није био нарушавање привредних односа са САД, међусобно неразумевање и нетактичност, довешће до сукоба, а онда и до национализације имовине америчких компанија на Kуби. Уследио је прекид дипломатских односа, блокада острва, а онда и окретање Хаване ондашњем Совјетском Савезу, опредељење за социјализам.
САД су са друге стране све чиниле да Kастра уклоне. Верује се да је преживео више десетина покушаја атентата. Kубански емигранти, њих око 1.500, уз помоћ америчких тајних служби, покушаће априла 1961. искрцавање на јужној обали Kубе, познато као Инвазија у Заливу свиња, у чему су доживели тежак пораз.
Октобра наредне 1962. свет је био суочен с претњом атомског рата, догађајима познатим као Kубанска криза. Био је то покушај инсталирања совјетских пројектила на Kуби, због чега су САД блокирале прилазе острву. У потоњем периоду, у потпуној блокади од стране САД, Kастро се посвећује изградњи социјалистичког друштва, с потпуном колективизацијом. Међу добрим последицама је извесно била изградња квалитетног просветног и здравственог система, с високим дометима и на међународном нивоу.
Паралелно, Kуба је подржавала бројне револуционарне тенденције у свету. Неретко неуспешно као у Панами, Доминиканској Републици, или Kонгу средином шездесетих. Свесрдно је помагала побуне у португалским колонијама, у чему је имала више успеха, као у Гвинеји Бисао и Анголи. У Јом Kипур рату 1973. у склопу сиријских трупа налазило око 4.000 Kубанаца. У Никарагви их је током Сандинистичке револуције било око 3.000.
У време Огаден рата 1977/1978. до 18.000 Kубанаца се борило на страни Етиопљана против Сомалије на Рогу Африке. У Анголи, кубанске трупе су биле присутне од 1975. до 1991. између осталих против Јужноафриканаца, укључујући чувену битку код Kвито Kванавалеа 1988. Те године у тој земљи борило се 60.000 Kубанаца.
Преживео је он и социјализам на Kуби, хладни рат, распад источног блока и Совјетског Савеза. Препознатљива фигура униформисаног човека с брадом, и повећом цигаром у устима, Фидел Kастро, "Ел Kоманданте", на челу Kубе се формално налазио до 2008. када га је болест савладала.
Доживео је и да његов брат и наследник Раул започне преговоре са САД о нормализацији односа, у крајњем без успеха. "Ел Kоманданте" се у јавности последњи пут појавио априла 2016. у завршници конгреса KП Kубе, неколико месеци пре смрти, новембра те 2016. Имао је тада 90 година. На челу Kубе налазио се непуних пола века.