"Воук 1 је био лудило", рекла је америчка конгресменка Александрија Окасио-Кортез у интервјуу за Еј-Би-Си. Конгресменка је стидљиво признала да се Американцима није допао начин на који се "воук 1" одвијао, док је истовремено имплицитно најавила да ће ускоро бити, или већ постоји, "воук 2".
Такозвана "пробуђеност" у свим својим облицима је политика жалби, оцењује Спенсер Калван у тексту за "Амерички ум", публикацију Института Клермонт.
Централна идеја "пробуђености" или "воукизма" је да неправда лежи у срцу Америке и да се мора исправити како би се искупили за историјску патњу нанету групама невиних.
Оно што се мења у "воуку 2" је приказ тога ко су ти невини и како су они оштећени. "Воук 1" је био заснован на идеји да су црнкиње најпотлаченије, а самим тим и најправедније од свих људи.
"Размишљам", рекла је Камала Харис у свом говору када је изабрана за потпредседницу САД, "о генерацијама жена – црнкиња". Наравно, поменула је многе друге врсте жена, али листа је почињала и завршавала се са "црнкињама – које се пречесто занемарују, али тако често доказују да су кичма ове земље".
Овај приступ је имао реторичку моћ, до одређене тачке. Трговао је успесима феминизма другог таласа и стварношћу црначког ропства у прошлости Америке. Али је наишао на неке проблеме. Трећи талас феминизма, како су га разрадили теоретичари попут Џудит Батлер, учинио је практично немогућим да се не дода префикс "транс" где год се појавила реч "жена". Тако је застава групе "воук 1" постала компликована и збуњујућа комбинација црних и транс ЛГБТ боја које се пробијају са леве стране.
Да ствар буде још гора, наслеђе ропства некако се није односило на све друге расне мањине које су демократе желеле да уведу у своје крило. Тако су милиони Нигеријаца некако "нетакнути" прошли кроз сегрегацију у Сједињеним Државама. Као и сви остали "људи обојене коже" који су у Америку дошли из Латинске Америке, Кине, Јапана, Индије...
Контрадикције су се интензивирале када се "воук 1" суочио са низом срамотних случајева као што је случај Студенти за фер пријем против Харварда. У питању је случај из 2023. године у којем су се азијски студенти жалили да их службеници за пријем дискриминишу у корист црних кандидата. Затим су ту били Трампови огласи из 2024. који су подршку Харисовој приписали њеној претходној подршци операцијама промене пола, које су финансирали порески обвезници, за затворенике у федералним затворима.
Постављање црнкиња у центар моралног универзума створило је неочекивани и електорски неискористив скуп обавеза према илегалним мигрантима и квир осуђеницима.
Јасно је да је преуређивање редоследа приоритета у хијерархији жалби било неопходно.
Уместо црнкиње транс жене која је дефинисала "воук 1", "воук 2" је као своју идеалну жртву изабрао обесправљеног палестинског ослободиоца, који се бори са Хамасом против Израела.
Ова поставка, пише Клаван, има низ занимљивих стратешких предности.
Прво, расни аргумент је уредно поједностављен. "Воук 2" се сада представља као пример глобалне борбе за правду коју спроводе мањине свуда, а која је оличена у интифади.
Године 2023, на панелу за Демократске социјалисте Америке, будући градоначелник Њујорка Зохран Мамдани је тврдио да "када вам је чизма њујоршке полиције на врату, пертле на њој су Израелскe одбрамбене снаге".
Другим речима повезао је "воук 2" са делом Франца Фанона "Презрени на свету". "Између колонијалног насиља и подмуклог насиља у којем је савремени свет огрезо", написао је Фанон, "постоји нека врста саучесничке корелације, хомогености". Стога, "колонизовани, неразвијени човек је данас политичко створење у најглобалнијем смислу те речи".
Недавно је интервјуу за "Њујоркер", кандидат демократа за Сенат, Абдул Ел Сајед, изнео аргумент који повезује Фанонову глобалну борбу са америчком домаћом економијом. Тврдио је да произраелски политичари дозвољавају да се "новац који би требало да се потроши на бригу о нашој деци шаље војсци која је починила геноцид".
Нови редослед приоритета "воук" покрета омогућава његовим заговорницима да сугеришу да бели или бело кодирани (читај: јеврејски) угњетавачи усмеравају новац од америчке радничке сиротиње како би финансирали светску кампању масовног клања, тврди Калван.
"Добра" ствар код ове поставке пробуђених је то што нагласак ставља на спољну политику и економију, где лежи прави бес јавности, и вешто утишава дискредитоване тврдње ЛГБТ екстремиста.
У пракси, свака "пробуђена" администрација било које врсте ће на крају наметнути мање-више исте бизарне сексуалне приоритете земљи након што буде изабрана. Али, у сврху рекламирања, "воук 2" ће покушати да своје транс чланове држи мање упадљивим него што је то чинио "воук 1", барем онолико дуго колико је потребно да се поново успостави национална моћ.
Замена ЛГБТ заставе палестинском одвратиће пажњу од разарања квир ексцеса, док ће социјалистичкој револуцији улити моралну самоправедност анти-белог огорчења.
Да ли ће ова тактика успети код бирача је друга ствар, закључује Калван.