Произвођачи сладоледа, божићне расвете и немачки станодавци могли би да добију додатну заштиту Европске уније од сајбер напада јер по новом закону из ове области могу се подвести под оно што се често назива кључна инфраструктура, пише "Политико". Прецизније, власници ових објеката били би у обавези да се додатно заштите од сајбер напада и спроводе посебне процедуре.
Иако звучи помало необично, стручњаци за сајбер безбедност упозоравају да би се ови наизглед неочекивани сектори могли наћи на листи критичне инфраструктуре у оквиру закона ЕУ о сајбер безбедности, чији је циљ заштита система попут електрана, водоводне инфраструктуре и енергетских мрежа, преноси "Политико".
То је последња у низу препрека за примену Директиве ЕУ НИС2, која је првобитно усвојена 2022. године, али је земље ЕУ и даље постепено уводе у своја законодавства.
Владе држава чланица требало је да усвоје сопствене законе до краја 2024. године, али су кашњења довела до тога да се многе компаније и њихови правни саветници тек сада озбиљно баве детаљима припреме за усклађивање са новим правилима. Од оператера у најкритичнијим секторима ЕУ сада се захтева да се региструју код националних агенција за сајбер безбедност, што подразумева и прецизно утврђивање на кога се закон заправо односи.
То се показало као прилично тежак задатак. Адвокати и законодавци наводе примере попут велетрговаца жвакаћим гумама како би указали на конфузију и сложеност које прате овај процес.
Овакви бизарни примери показују са каквом се практичном недоумицом суочавају компаније и њихови правни саветници — а истовремено представљају и нови слој бирократије у тренутку када ЕУ настоји да је, напротив, што више смањи.
Званичник Европске комисије нагласио је да закон садржи неколико механизама који би требало да обезбеде правичну примену. Међу њима су правила према којима су мала предузећа углавном изузета, као и блаже обавезе за организације које нису од кључног значаја.
У неколико неочекиваних сектора који би, према дословном тумачењу закона, могли да буду сврстани у критичну инфраструктуру су производња, прерада и дистрибуција хране, што је сасвим разумно, будући да би сајбер напад који би паралисао ланац снабдевања храном представљао претњу за целокупно становништво.
"Док се следеће празничне сезоне будете спремали за празничну атмосферу, размислите о овоме: произвођач ваших божићних лампица могао би да спада у секторе обухваћене овом директивом — у исту категорију као поштанске услуге и производња хемикалија", наводи се у тексту "Политика".
Маркета Грегорова, чешка посланица у Европском парламенту која предводи рад на посебном пакету мера из области сајбер безбедности, чији је циљ да поједностави правила НИС2, јавно је довела у питање начин на који се ова директива примењује. На недавно одржаној конференцији истакла је да би и произвођачи сладоледа, под условом да су довољно велике компаније, могли да потпадну под овај закон.
"А они вам вероватно не би били потребни у кризној ситуацији", рекла је Грегорова.
Сектор хране се, чини се, показао као посебно проблематичан у оквиру ових прописа. Велетрговци жвакаћим гумама који прелазе одређени праг величине такође потпадају под овај закон, указао је Андреас Даум, партнер у адвокатској канцеларији. Једно немачко струковно удружење већ је уверило своје чланове да занатске пекаре нису обухваћене овим законом.
Стручњаци су указали и на могућност да неке организације, сасвим ненамерно, постану оператери критичне инфраструктуре у областима које немају много везе са њиховом стварном делатношћу.
Један белгијски посланик у Европском парламенту рекао је прошле године да се велике школе са инсталираним соларним панелима "формално класификују као произвођачи електричне енергије". То значи да потпадају под овај закон, што "намеће значајне трошкове установама које често немају сопствене стручњаке за сајбер безбедност".
Слично томе, у Немачкој би станодавци који изнајмљују велики број станова и својим станарима, у оквиру трошкова одржавања, прослеђују кабловску или интернет везу могли да буду квалификовани као телекомуникациони оператери, на основу пресуде из 2021. године — мада то зависи од конкретних околности.