Жупанијски суд у Пули одредио је истражни притвор украјинском држављанину Владимир З. (46) који је у среду ухапшен у овом хрватском граду на основу европског налога за хапшење немачких власти, а због његовог учешћа у саботажи гасовода "Северни ток".
Жупанијско државно тужилаштво предложило је суду одређивање екстрадиционог притвора, а одлуку Жупанијског суда у Пулу потврдио је новинарима један од адвоката ухапшеног Матија Милош.
"Мом клијенту је одређен истражни затвор на основу предлога државног тужиоца ради обезбеђивања предаје на основу европског налога за хапшење Савезној Републици Немачкој. Судија истраге ће сада донети писано решење, ми ћемо се на то жалити, међутим оно што је за нас пуно битније је даљи поступак у којем ће се пред судским већем у ванрасправном већу одлучивати о томе да ли су испуњени услови за предају", рекао је адвокат Милош који заједно са адвокатом Љубом Павасковићем Висковићем брани Украјинца.
Милош је потврдио да до изручења неће доћи пре решења о жалби те додао да је обрана данас истакла, а то ће бити и предмет у даљњем поступку, како Немачка на основу истих чињеница и исте правне квалификације тражи изручење, а темељем тога у Пољској је оно одбијено.
"То су два основна разлога које смо ми данас елаборирали и то ће бити предмет даљег поступка", додао је Милош и најавио да ће се на одлуку о притвору жалити у року од три дана.
Незванично, Украјинац је ухапшен у среду у једном туристичком објекту на Верудели где је боравио као члан филмске екипе, али не под својим правим именом.
Реч је о филмској екипи која, како преносе, хрватски медији, на подручју пулске Риве снима филм "Острво змија", а радња филма говори о мисији групе украјинских ронилаца и подсећа на стварне догађаје терористичког напада на "Северни ток".
Истражитељи из Немачке су иначе већ два пута покушали да приведу Владимира З. Први покушај био је 2024. године у Пољској, али је осумњичени, према наводима немачких медија, успео да побегне у Украјину аутомобилом украјинског војног аташеа у Варшави.
Прошле године је приведен у пољској престоници, али није изручен Немачкој. Пољске власти су тада навеле да су гасоводи "Северни ток" легитимни војни циљ.
Иначе "Северним током" је руски гас стизао у Европу. Експлозије на два руска гасовода – "Северни ток 1" и "Северни ток 2", догодиле су се 26. септембра 2022. године. Немачка, Данска и Шведска нису искључиле намерну саботажу. "Норд Стрим АГ", оператер "Северног тока", напоменуо је да је штета на цевоводима била без преседана и да је време поправке било немогуће проценити.
Канцеларија државног тужиоца Русије покренула је поступак због чина међународног тероризма. Дмитриј Песков, секретар за штампу руског председника, нагласио је да је Руска Федерација више пута тражила информације о експлозијама на "Северном току", али да их никада није добила.