Кина је одбила да се придружи америчком плану притискања иранске економије, одбацујући покушај Вашингтона да буде део "најстрожих санкција у историји" против Исламске Републике.
Министар финансија САД Скот Бесент позвао америчке савезнике и друге земље да изаберу стране и престану да послују са Ираном, док Вашингтон припрема оно што је назвао "највећом координисаном економском изолацијом у историји света".
У интервјуу за Си-Ен-Би-Си, Бесент је описао план као "један-два ударац" који комбинује поморску блокаду са "најстрожим санкцијама у историји". Тврдио је да би то "згњечило" иранску економију и "срушило овај режим".
Пекинг је, међутим, одбио позив Вашингтона, преноси Ројтерс.
"Што се тиче иранског питања, санкције и притисак не помажу у решавању проблема", рекао је портпарол кинеске амбасаде у Вашингтону. "Кина позива релевантне стране да предузму одговорне акције и реше проблем политичким и дипломатским средствима."
Бесентове изјаве уследиле су након што је амерички председник Доналд Трамп најавио "економски дан Д" против Техерана, претећи "огромним економским последицама" против земаља које Ирану пружају "било какву врсту линије спаса".
Кина је такође одбацила и ту идеју. Као одговор на питање "Блумберга", портпарол Министарства спољних послова Лин Ђиан рекао је да "санкције и тактика притиска нису решење" и позвао на "политички и дипломатски приступ".
Ирански министар спољних послова Абас Арагчи такође је одбацио претњу.
"Удвостручавање неуспешних политика донеће само даљи пораз", написао је Арагчи на Иксу. "Амерички економски тероризам прети глобалној економији и суверенитету широм света."
Кина је највећи купац иранске нафте. Према подацима "Кплера", у 2025. кушила је више од 80 посто испоручене сирове нафте земље.
Бесент је тврдио да Пекинг има снажан интерес за сарадњу са САД у санкционисању Техерана због своје зависности од снабдевања енергентима који пролазе кроз Ормуски мореуз, тврдећи да Кина добија "50 посто (својих) енергената из Залива".
Међутим, снабдевање енергентима Кине је знатно диверзификованије. Према АФП-у, Кина је 2025. године увезла 36 посто своје сирове нафте из Саудијске Арабије, УАЕ, Кувајта, Катара и Ирака, док је такође куповала велике количине од произвођача ван Залива, посебно Русије.
Око 30 посто кинеског увоза ЛНГ-а је 2025. године прошло преко Ормуза, али Пекинг такође набавља ЛНГ и на другим местима и добија значајну количину гаса из цевовода из Русије и Централне Азије.