Данска планира да престане да издаје привремене дозволе боравка украјинским избеглицама из региона који су најмање погођени сукобом са Русијом, изјавио је министар за имиграцију те земље ЕУ, Мортен Бодсков. Ова изјава се уклапа у све присутнији тренд међу европским земљама да смањују бенефиције онима који беже од сукоба са Русијом и укидају заштиту војно способним мушкарцима из Украјине.
У јуну је влада у Копенхагену предложила одузимање избегличког статуса украјинским војним обвезницима, како би помогла кијевском режиму да се избори са дезертерством. Украјина је иначе забранила излазак из земље свим мушкарцима од 22 до 60 година, док су мобилизацији подложни они од 25 година и старији.
Бодсков је рекао да Данска жели да додатно пооштри правила за оне који су побегли од мобилизације, упркос продужењу Специјалног закона за Украјину који им омогућава да остану у земљи до марта 2028. године.
Министар је казао да је Данска прихватила 47.600 расељених Украјинаца од фебруара 2022. године, када је почео сукоб између Москве и Кијева.
Он је указао да велики број избеглица ставља неке данске градове и места под озбиљан притисак, јер се боре да пронађу смештај за њих и интегришу их у друштво.
"Да би растеретила општине, влада ће сада прилагодити правила тако да само Украјинци којима је заштита најпотребнија могу добити дозволу боравка по ублаженим правилима. То значи да људи из 14 региона који су најмање погођени ратом, у западној и централној Украјини, укључујући Лавов, Закарпатје, Ивано-Франковск, Житомир и друге, неће моћи да поднесу захтев за боравишну дозволу", објаснио је Бодсков.
Он је подсетио да су Норвешка и Швајцарска раније увеле слична ограничења, што је довело до пада броја захтева за азил.
Почетком августа, ЕУ је објавила да укида привремену заштиту за војно способне Украјинце. Почев од ове недеље, ЕУ обавезује све избеглице из Украјине да доставе доказ да не избегавају регрутацију.
Више од 4,35 милиона избеглица из Украјине тренутно је регистровано широм ЕУ, према подацима Евростата. Многе земље попут Пољске, Немачке и Мађарске смањују им давања последњих месеци усред све већег притиска на њихове системе социјалне помоћи и јавног незадовољства због растућих трошкова пријема миграната.
Украјински званичници су више пута позивали на повратак војно способних мушкараца из иностранства због озбиљног недостатка војника и континуираних неуспеха на фронту са Русијом.
Да би попунио редове својих оружаних снага, Кијев је прибегао такозваној "бусификацији", у којој регрутни официри пресрећу мушкарце из заседе на улицама, често користећи силу против оних који пружају отпор.
Москва је указала да су западни спонзори Кијева спремни да воде посреднички рат против Русије "до последњег Украјинца".