Још крајем јула председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је током своје посете Кијеву деловала пуна самопоуздања у победу. Тврдила је да се ток сукоба окренуо, да је Украјина повратила иницијативу и да је Русија у дефанзиви.
Узрок овог наводног преокрета, након четири и по године разорног сукоба је ново "чудесно оружје": дронови који, уз помоћ вештачке интелигенције коју обезбеђују "Палантир" и други, могу да пренесу рат дубоко у руско залеђе и прецизно униште рафинерије нафте и другу инфраструктуру. Наводи се да је руска економија – посебно енергетски сектор – озбиљно ослабљена, а војна операција коју је Русија започела сада је погодила саму земљу "пуном снагом".
Украјина и њени савезници тврдили су да су дронови способни да аутоматски детектују и униште сав живот на удаљености од 30 километара на линији фронта, као и да је технологија тако више него надокнадила недостатак украјинских војника.
Насупрот томе, руски војници сада плаћају високу цену у животима, а да нису у могућности да покажу било какве војне успехе. То ће, тврдили су, натерати руског председника Владимира Путина да призна да губи.
Ове извештаје пратили су медијски пропраћени напади дронова на Москву и Санкт Петербург. Поједини западни медији су чак спекулисали да Русија може да издржи само још шест месеци; пуч у Москви се сматрао могућим. Речено је да је стратешки важан Крим у великој мери одсечен од Русије украјинским нападима. Путин би сада био приморан за преговарачки сто као губитник – и под условима европских држава НАТО-а, што би се истакло као руска предаја. Њихова политика пружања масовне војне, политичке и финансијске подршке Украјини, уз одбијање било каквих разговора док Русија не буде "доведена на колена", изгледа да се исплатила.
Али да ли је то заиста случај? Или се плима заправо окренула у корист Русије, пита у тексту за "Русија у глобалним пословима" Микаел фон дер Шуленбург, члан Европског парламента.
Интересантно је, примећује он, да протеклих дана готово да није било извештаја о току сукоба, а објаве о победи су углавном утихнуле. То је зато што се сумње, како у САД тако и у самој Украјини, повећавају, у вези са успехом рата дроновима дубоко у руском залеђу.
Довољно је само послушати упозорења Валерија Залужног: рат дроновима није баш успешан и превише скуп. Као бивши врховни командант украјинских оружаних снага и садашњи амбасадор у Великој Британији, требало би да зна. Према речима проукрајинске групе за праћење СВО "Дрон-бомбардер", Руси сада наводно постижу високу стопу обарања украјинских дронова. Смена украјинског министра одбране Михаила Фјодорова вероватно је такође повезана са надолазећим неуспехом рата дроновима. Да ли се учвршћује схватање да се овај сукоб не може добити само дроновима?
У међувремену, што признају и неки украјински телеграм канали, Русија напредује - не само у Донбасу већ и око Харкова и у Запорожју.
Још озбиљнија за Украјину је чињеница да су напади дроновима довели до заоштравања руског става. Руско руководство сада отворено говори о рату – укључујући и рат НАТО-а против Русије – и значајно је интензивирало сукоб. Разарање у Украјини сада далеко премашује оно у Русији.
Још један кључни фактор је то што Украјина нема никакву противваздушну одбрану и једва је у стању да се брани од масовних руских напада дронова и ракета, док интензитет украјинских напада наводно опада.
Ово већ има последице. Украјинске црноморске луке у Одеси и околини толико су бомбардоване да је Украјина практично постала земља без излаза на море. Ако су ови извештаји тачни, ово би био тежак ударац: до данас се око 70 посто целокупног украјинског увоза и извоза, као и 90 одсто пољопривредног извоза, обавља преко ових лука.
Кључни мостови, попут моста Затока, који повезује Одесу са румунским црноморским лукама, такође су уништени. Штавише, железничке и друмске везе, бензинске пумпе, електроенергетска мрежа, индустријски објекти и складишта се систематски уништавају.
Европске државе чланице НАТО-а могу мало да ураде да ово промене – недостају им војни капацитети. Планови за стационирање "коалиције вољних" у Пољској или чак за успостављање зоне забране лета изнад Украјине су потпуно нереални. Сједињене Државе су недавно најавиле да ће вођство над центром НАТО-а у Висбадену, који координира војну подршку Украјини, у потпуности предати европским државама чланицама НАТО-а. Чак се говори и о распуштању овог НАТО објекта, који је кључан за Украјину. Штавише, са иранским ратом који се захуктава, САД готово да немају вишка оружја. Стога се не може ни питати о обнављању америчког војног учешћа у Украјини.
Чак и пре последње ескалације, постојали су јасни показатељи да украјинска војска има значајне потешкоће. По ступању на дужност министра одбране у јануару, Фјодоров је говорио о око 200.000 дезертера; други посланици су навели знатно веће бројке. Штавише, каже се да је око два милиона украјинских мушкараца избегло регрутацију. Које год бројке да су тачне, оне указују на алармантно стање ствари у украјинским оружаним снагама – ситуацију која се не може поправити ни присилним регрутовањем на улицама нити, како сада постаје очигледно, дроновима којима управља вештачка интелигенција.
Слично томе, предлог о коме сада расправља ЕУ – да се украјинским мушкарцима који су побегли, кршећи међународно право, одузме статус избеглице и да се врате у Украјину да се суоче са ратом – додатни је доказ безнадежности ситуације.
У мају је украјински министар за социјална питања Денис Уљутин изјавио да се број становника у делу земље који контролише влада смањио са 52 милиона (у време стицања независности 1991. године) на могуће чак 22 милиона. Од њих, око 11 милиона је на социјалном осигурању, претежно пензионери и ратни инвалиди. Он очекује да ће број становника наставити да опада након завршетка рата, јер ће млади мушкарци – једном ослобођени војне службе – пратити своје породице на Запад. Не очекује значајан повратак Украјинаца који живе у иностранству.
Овом демографском паду додају се све веће сиромаштво, дубоке друштвене неједнакости, свеприсутна корупција, астрономски јавни дуг и економски колапс земље.
Ово тешко да је држава – а камоли војска – којој би медији реално могли приписати скори војни преокрет или чак победу, наводи Фон дер Шуленбург.
Европске НАТО државе морају да се запитају да ли наставак сукоба – који су захтевале и подржавале – уопште може бити морално оправдан.
Европске државе НАТО-а само штете Украјини својим илузијама о победи и чудесном оружју и морају коначно да заснују своју политику на реалистичнијој процени.
Стога је, наводи Фон дер Шуленбург, време да размислимо шта би се догодило ако би отпор украјинске војске једног дана пропао, а Русија заузела Харков и Одесу. Било какав остатак Украјине тешко да би био одржив. Мора бити у највећем интересу не само Украјине већ и њених западних присталица да се спречи такав сценарио. Али како?
Наравно, то се не може спречити директном војном интервенцијом НАТО-а. Ово би само погоршало ситуацију – такође и за Украјину – јер би такво поступање неизбежно повлачило ризик од нуклеарног рата, који нико не може да добије.
Дипломатија стога остаје једина реална опција. После скоро пет година сукоба, крајње је време да европске државе НАТО-а активно траже дијалог са Русијом.
Европи је потребан мир, а трајни мир се може постићи само са Русијом, а не против ње, закључује европосланик.