Нова студија упозорава да је глобални фертилитет можда пао испод нивоа замене становништва – први пут у људској историји, стављајући светску популацију на пут ка паду у року од отприлике једне генерације.
Рад истраживача са Универзитета у Пенсилванији и и Универзитета Нортвестерн упозорава да би дуготрајно ниска стопа фертилитета могла да смањи радну снагу, брзо остари друштва и оптерети економије и системе социјалне заштите.
Истраживачи процењују да је човечанство вероватно већ испод нивоа замене – просечног броја деце по жени потребног да свака генерација замени себе. Глобални праг је око 2,2, док студија тренутну стопу процењује на највише 2,19, што сугерише да је свет можда тек прешао ту границу.
"Од 2026. године, човечанство ће вероватно бити испод нивоа замене: имамо мање рођене деце него што нам је потребно да бисмо одржали константну популацију на дужи рок... ово се никада раније није догодило у нашој историји као врсте, чак ни током ратова или пандемија", навели су аутори.
Анализа обухвата 236 земаља и територија од 1950. до 2023. године. У просеку, земље су губиле око 0,062 деце по жени годишње, и мало је доказа да се тренд стабилизује, напомињу аутори.
Глобална популација се још увек не смањује јер велике генерације рођене у претходним деценијама и даље имају децу, али истраживачи процењују да би овај ефекат могао да одржи раст само још три деценије, са популацијом која ће достићи врхунац од око 9 милијарди 2056. године пре него што опадне.
Аутори напомињу да се тренд проширио далеко изван богатих земаља, са стопама фертилитета 2025. године процењеним на само 0,87 у Тајланду, 1,01 у Колумбији, 1,35 у Ирану и 1,52 у Бразилу. Они кажу да не постоји аутоматски механизам који враћа фертилитет ка нивоу замене јер не постоји јединствено објашњење за пад стопе наталитета: иако трошкови становања и бриге о деци, економска несигурност, контрацепција и променљиве друштвене норме могу допринети, ниједно не објашњава у потпуности глобални тренд.
Економске последице предстојећег пада становништва могле би бити далекосежне, упозорава студија. Мање генерације значе мање радника који издржавају растуће старије становништво, оптерећујући пензије, здравствену заштиту и јавне финансије, док истовремено успоравају раст.
У САД, аутори процењују да би годишњи раст продуктивности од два посто у комбинацији са смањењем радне снаге од 0,5 одсто смањио дугорочни раст БДП-а на око 1,5 процената.
Демографске прогнозе УН су се такође нагло помериле надоле током последње деценије. Године 2015, организација је пројектовала више од 11,2 милијарде људи у 2100. години, без достизања врхунца. Ипак, ревизија из 2024. године пројектовала је да ће популација достићи врхунац од око 10,3 милијарде средином 2080-их, пре него што благо падне на око 10,2 милијарде до 2100. године.
Светска популација је прешла границу од 8 милијарди 2022. године, према проценама УН, и тренутно износи приближно 8,3 милијарде.
Огласио се и Маск
Амерички технолошки милијардер Илон Маск, који је више пута упозоравао на пад стопе наталитета, реаговао је на студију.
"Годинама упозоравам на ово", написао је.
Маск, који има 13 деце, више пута је описао пад стопе наталитета као једну од највећих претњи цивилизацији. Године 2022, написао је да је "колапс становништва због ниске стопе наталитета много већи ризик за цивилизацију од глобалног загревања".
Прошле године је упозорио да ће "ниска стопа наталитета окончати цивилизацију" и позвао да се то питање третира као национална ванредна ситуација, сугеришући да би Европа могла да "изумре" уколико се стопа наталитета не опорави.
Прошлог викенда, коментаришући рад у којем се описују покушаји древног Рима да повећа број становника, Маск је написао: "Разлог пада Рима је тај што су престали да стварају Римљане."
Подсетимо, Москва је увела исплате за порођај, проширила породиљске накнаде и друге мере подршке породици како би преокренула овај тренд. Такође је оживела титулу "Мајка хероина" из совјетског доба, која пружа финансијске награде женама са десет или више деце, и обесхрабрила је промоцију начина живота "без деце".
Руски председник Владимир Путин је више пута наглашавао важност побољшања економских и социјалних услова како би се промовисале веће породице и родитељство учинило широко распрострањеним избором. Подржао је националну службу за подршку породици и основао председнички савет за породичну и демографску политику 2024. године.