Шест месеци након што су Сједињене Америчке Државе и Израел покренули нападе на Иран, рат који је председник САД Доналд Трамп назвао "малим излетом", Техеран се није предао, саобраћај кроз Ормуски мореуз је и даље у значајној мери поремећен, и не постоји јасан пут ка окончању сукоба за који је Трамп некада прогнозирао да ће бити завршен за четири недеље.
Очигледно свестан да даљи војни напади неће приморати Иран на уступке, Вашингтон се сада враћа кампањи економског притиска у нади да ће додатно ослабити иранску владу. Државни секретар Марко Рубио је открио да, за сада, САД не планирају нове нападе на Иран.
У својој анализи Ројтерс наводи шест очигледних последица шестомесечног рата за САД, Иран и глобалну економију.
Трамп плаћа политичку цену
Рат на Блиском истоку није имао подршку америчког народа на почетку, а постао је још мање популаран како време пролази, а ситуација се не решава. Трампов рејтинг је од почетка сукоба пао са 40 на 33 одсто, према анкети Ројтерса/Ипсоса, јер је раст цена гаса осујетио његово предизборно обећање из 2024. године о смањењу трошкова за Американце.
Трамп, који је током кампање обећавао да ће окончати ратове, тврдио је да иранско гомилање ракета и нуклеарне амбиције захтевају акцију, али чини се да није убедио већину бирача. Према анкетама, само 31 одсто грађана одобрава сукоб. То је нижи број него у другим недавним сукобима у којима САД учествују у сличној фази, укључујући рат у Авганистану, који је годинама имао оцене одобравања изнад 50 одсто у анкетама "Галупа".
Незадовољство бирача због високих цена представља проблем за Трампову Републиканску странку пред новембарске средњорочне изборе, када мора да брани тесну већину у оба дома Конгреса.
Рат је потресао глобалну економију
Амерички и израелски напади изазвали су тренутну узбуну јер се кроз Ормуски мореуз транспортује отприлике петина светских залиха енергије. Прекид је довео до наглог раста цена нафте и изазвао страх од глобалне рецесије. Штета је била значајна, али мање озбиљна него што су многи економисти у почетку страховали.
Међународни монетарни фонд (ММФ) је два пута смањио своју прогнозу глобалног раста од почетка рата и сада очекује да ће светска економија порасти за 3,0 одсто ове године, у поређењу са прогнозом од 3,3 одсто у јануару.
Ипак, глобална економија се показала отпорнијом него током нафтних шокова седамдесетих година. Велике економије су мање енергетски интензивне него што су биле тада, а снажна потрошња и инвестиције – укључујући континуирани бум вештачке интелигенције – помогле су у ублажавању ударца.
Иран је рањен, али није поражен
Иранска војска и економија су претрпеле озбиљну штету, али је Tехеран и даље способан да покреће нападе и држи Ормуски мореуз затвореним. У мају је врховни командант америчке војске за Блиски исток, адмирал Бред Купер, изјавио да су америчке снаге уништиле 161 ирански ратни брод и онеспособиле 82 одсто њихових система противваздушне одбране.
Рекао је да иранско ратно ваздухопловство, које је раније имало и до 100 летова дневно, више не изводи мисије. Упркос томе, Иран је дроновима и ракетама успешно нападао бродове и америчке војне објекте широм региона.
У марту је Ројтерс објавио да САД могу са сигурношћу да потврде да су уништиле само око трећину огромног иранског ракетног арсенала. Статус око додатне трећине био је мање јасан, али бомбардовања су вероватно оштетила, уништила или закопала те ракете у подземним тунелима и бункерима, рекли су тада извори Ројтерсу.
У рату је убијено на хиљаде људи, док се економска криза продубила, кроз раст инфлације и поремећену трговину. У јулу је инфлација цена хране достигла 128 одсто у односу на исти период прошле године, према подацима Иранског завода за статистику.
Контраефекат напада
Америчко-израелски рат је требало да уклони Иран као претњу Блиском истоку, али аналитичари кажу да је уместо тога охрабрио Техеран и учинио регион мање безбедним. Ирански напади ракетама и дроновима на државе Персијског залива, савезнице САД, погодили су америчке војне и дипломатске објекте и пореметили ваздушни саобраћај.
Ирански напади на бродове, у комбинацији са блокадом Хута усмереном на саобраћај повезан са Саудијском Арабијом у Црвеном мору, повећали су трошкове осигурања и транспорта широм Блиског истока. Ефекат се протеже далеко изван појединачних напада на бродове, ометајући ланце снабдевања и додатно повећавајући неизвесност за економије земаља Персијског залива.
"Продужен" пут до "нуклеарног пробоја"
Амерички и израелски напади током ранијег напада у јуну 2025. године и у почетној фази садашњег рата тешко су оштетили три позната иранска постројења за обогаћивање уранијума и локације за које се сумња да су повезане са радом на оружју, док су у израелским нападима погинули водећи нуклеарни научници, наводи Ројтерс.
Америчке обавештајне процене из маја наводе да је време иранског "нуклеарног пробоја", односно време потребно за производњу довољно фисионог материјала за бомбу, сада продужено са шест месеци колико је Ирану наводно било пре почетка рата, на до годину дана.
Спречавање Ирана да добије нуклеарно оружје је Трампов главни циљ због којег је наводно започео рат, али право стање програма је и даље непознато, јер се инспектори УН нису вратили на иранске нуклеарне локације.
Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) није била у могућности да потврди локацију око 440 килограма уранијума обогаћеног на 60 посто од напада 2025. године. Та залиха би потенцијално могла бити додатно обогаћена до квалитета за производњу оружја у тајном објекту, наводи Ројтерс.
Војна спремност САД је смањена
Америчка војска је изгубила дронове и авионе, како због иранске одбране, тако и због несрећа. У мајском извештају Конгресне истраживачке службе наводи се да су у сукобу изгубљена 42 америчка војна авиона. Муниција је тренутно највећи проблем, а Ројтерс је раније објавио да је војска искористила готово све своје глобалне залихе одређених прецизних ракета.
Процена Центра за стратешке и међународне студије наводи да су до јула САД искористиле око 65 одсто својих пресретача "патриот" и смањиле своје залихе пресретача THAAD за најмање 38 одсто.
Вашингтон је пребацио борбене авионе, ратне бродове и другу имовину на Блиски исток из Европе и Азије и Пацифика, продужавајући распоређивање и постављајући питања о спремности на другим местима.
Амерички брод "Џералд Р. Форд" провео је више од годину дана на мору, што је његово најдуже распоређивање од рата у Вијетнаму, а недавно су обелодањени лоши услови на броду америчког брода "Абрахам Линколн" који је провео чак 200 узастопних дана на мору. Овај носац авиона је прошле недеље замењен другим који је био у Пацифику, што додатно указује како рат оптерећује америчке ресурсе.