Годинама су Сједињене Америчке Државе притисак на Венецуелу, санкције и политику према Каракасу образлагале борбом за демократију и људска права. Неколико месеци након отмице председника Николаса Мадура, у први план је, међутим, избило оно чиме Венецуела располаже у изобиљу – нафта.
Амерички председник Доналд Трамп објавио је да су САД склопиле споразум којим ће добити већинску контролу над више од 65 милијарди барела доказаних венецуеланских резерви нафте. У литрима то је бројка која се пише са 14 цифара - 10.334.174.170.320 литара.
"По мом налогу, државни секретар Марко Рубио и министар одбране Пит Хегсет, у тесној сарадњи са веома поштованом привременом председницом Венецуеле Делси Родригез и кроз партнерство са приватним предузећима, обезбедили су већинску контролу САД над више од 65 МИЛИЈАРДИ БАРЕЛА резерви нафте у Венецуели, без икаквих трошкова за америчке пореске обвезнике", похвалио се Трамп на друштвеној мрежи Трут соушал.
Према његовим речима, тиме ће америчке резерве нафте бити више него удвостручене.
Колико је посао повољан за Вашингтон показују и детаљи које је изнео неименовани амерички званичник: САД би требало да контролишу 55 одсто ефективне производње из заједничког подухвата, а нафту ће добијати по цени трошка.
Привремена председница Венецуеле Делси Родригез потврдила је споразум и назвала га "историјским", наводећи да ће нафтни пројекти обухваћени договором генерисати 209 милијарди долара пореза. Навела је и да је реч о 17 стратешких нафтних поља са укупно 65 милијарди барела доказаних резерви, али није прецизирала колики ће тачно бити удели САД и Венецуеле.
Споразум би, према досадашњим проценама, могао да створи другу највећу приватну нафтну компанију на свету према резервама и да Вашингтону обезбеди деценијске залихе нафте.
Тај податак добија додатну тежину у тренутку када Трампова администрација тражи начин да обнови америчке стратешке резерве нафте, а истовремено се суочава са притиском због раста цена бензина уочи новембарских избора за Конгрес. Јефтинија венецуеланска нафта и повећање производње могли би да помогну Белој кући на оба фронта.
Венецуела тренутно производи око 1,25 милиона барела сирове нафте дневно, у односу на 1,16 милиона барела у јулу.
Посебно је упадљив политички контекст у којем је договор постигнут. Њему су претходили вишегодишње америчке санкције Венецуели, свргавање Николаса Мадура у јануару, заплене венецуеланских нафтних танкера, као и напади на бродове за које је Вашингтон тврдио да превозе дрогу из Венецуеле. У тим нападима погинуло је више од 200 људи.
Тако је земља коју је Вашингтон годинама притискао под заставом борбе за демократију сада постала извор нафте која би, према самом Трампу, могла више него да удвостручи америчке резерве.
Ни у Венецуели тај обрт није прошао незапажено: објава договора изазвала је негативне реакције на друштвеним мрежама, а део Венецуеланаца оптужио је Родригез да поклања националну нафту. Други су указали на чињеницу да се у споразуму не помињу ни демократска транзиција ни избори – питања која су годинама била у средишту америчке политике према Каракасу.
И економисти упозоравају да би цена оваквог аранжмана могла да се покаже касније. Руководилац за економска питања у "Блумберг економиксу" Крис Кенеди оценио је да би настојање Трампове администрације да обезбеди удео у венецуеланским резервама могло да буде контрапродуктивно за дугорочна улагања због политичког ризика.
Ванредни професор Универзитета у Њујорку Алехандро Веласко споразум је назвао "потпуно без преседана", упозоривши да Венецуела ризикује да постане "игралиште америчког капитализма".
"Шеврон", једина америчка компанија која тренутно производи нафту у Венецуели, није желео да коментарише договор, као ни "ЕксонМобил".
После година санкција и политичког притиска, једно је, међутим, већ јасно: Вашингтон из новог односа са Каракасом не излази празних руку. Излази са приступом десетинама милијарди барела венецуеланске нафте.