Сједињене Америчке Државе спремне су да посегну и за једном од најосетљивијих тачака британске спољне политике како би натерале Лондон да дубље завуче руку у џеп за потребе НАТО-а.
Наиме, Вашингтон је запретио да би могао да преиспита свој став о британској контроли над Фокландским острвима уколико Велика Британија значајно не повећа издвајања за одбрану, пише "Дејли телеграф", позивајући се на изворе.
Притисак на једног од најближих америчких савезника долази у тренутку када се између Вашингтона и Лондона гомилају неслагања – од војних издвајања и Ирана до стратешки важног архипелага Чагос у Индијском океану.
Амерички званичник рекао је британском листу да су разговори били отворени и да, док Вашингтон тражи начин да савезнике натера да преузму већи део трошкова европске одбране, "ништа није искључено".
Фокландска острва као полуга за НАТО рачун
Велика Британија и Аргентина готово два века се споре око Фокландских острва, која Аргентина назива Малвинским. Спор је 1982. године прерастао у рат, након што је аргентинска војна хунта заузела острва, а британска премијерка Маргарет Тачер послала војску да поврати контролу над њима. САД су тада стале уз Лондон. Данас признају фактичку британску управу над острвима, али формално не заузимају страну у спору око суверенитета.
Управо би та позиција сада могла да постане средство притиска на Британце.
Према "Телеграфу", Вашингтон би могао да промени однос према британском захтеву за суверенитет уколико Лондон не повећа војну потрошњу. Велика Британија би требало да добије и "посебну пажњу" током ревизије Пентагона којом ће бити испитано имају ли чланице НАТО-а кредибилан план да достигну нове циљеве издвајања за безбедност.
У Вашингтону британски план повећања војних инвестиција сматрају тек "кораком у правом смеру".
"С обзиром на размере изазова са којима се суочавамо ми и наши савезници, потребно нам је да савезници попут Уједињеног Краљевства направе крупне, суштинске искораке", поручио је амерички званичник.
Већина чланица НАТО-а прихватила је циљ да до 2035. године за одбрану и безбедност издваја пет одсто БДП-а. Лондон, међутим, планира да до 2030. стигне до три одсто, док би према плану представљеном у јуну основни војни расходи током 2029–2030. остали на 2,7 одсто БДП-а.
Британској влади притом недостаје још 4,7 милијарди фунти за планирани буџет.
Милеј већ задовољно трља руке
Да Фокландска острва нису случајно поменути као могућа полуга Вашингтона наговештено је још у априлу. Ројтерс је тада, позивајући се на интерну преписку Пентагона, објавио да америчка администрација разматра преиспитивање дипломатске подршке европским "империјалним поседима". То је представљено као једна од могућих мера против НАТО држава за које Вашингтон сматра да нису довољно подржале америчку војну кампању против Ирана.
Вест је, очекивано, наишла на одушевљење у Буенос Ајресу. Аргентински председник Хавијер Милеј, иначе близак Трампов савезник, поручио је: "Напредујемо као никада до сада".
Али Фокландска острва нису једина тачка спорења две земље: Лондон и Вашингтон већ месецима покушавају да реше спор око архипелага Чагос, где се налази заједничка америчко-британска војна база.
Британија је 2025. пристала да суверенитет над архипелагом пренесе Маурицијусу, задржавајући војну базу у закупу наредних 99 година. Реализација плана је, међутим, заустављена у априлу након што га је Трамп назвао "великом грешком".
Додатне тензије изазвало је и првобитно одбијање Лондона да дозволи коришћење британских база за америчке ударе на Иран због правних недоумица. Британија је касније променила став након иранских удара на британске војне објекте. Али за шефа Беле куће који дуго памти и тешко заборавља – било је касно.
Тако се некадашњи "специјални однос" Вашингтона и Лондона суочава са прилично неспецијалном методом америчке дипломатије: ако савезник не жели да плати више за одбрану, на сто може да стигне и питање његових граница.