Саксонија-Анхалт је мала, али ће у недељу цела Немачка гледати у њу. Први пут би, једна странка која је означена као крајње десничарска могла да дође на власт на нивоу једне савезне покрајине. Истовремено, избори би могли да постану озбиљан тест за канцелара Фридриха Мерца, ЦДУ и врх СПД-а.
Немачки "Билд" издваја неколико могућих сценарија после гласања, од којих би сваки могао значајно да утиче на политичке односе у Берлину.
ЦДУ се провлачи или земљотрес АфД-а
Најповољнији сценарио за ЦДУ био би да заврши иза АфД-а, али ипак успе да са СПД-ом и Зеленима састави владу. Проблем је, међутим, што анкете не дају много разлога за оптимизам: три странке од почетка године заједно ниједном нису имале више од 37 одсто подршке.
Далеко драматичнији сценарио био би да АфД освоји апсолутну већину и самостално формира власт са водећим кандидатом Улрихом Зигмундом. За ЦДУ би то био историјски пораз, а одговорност би тешко могла да заобиђе Мерца.
Кандидат ЦДУ-а у Саксонији-Анхалт Свен Шулце током кампање се видљиво дистанцирао од савезног руководства странке, због чега би у случају дебакла притисак у Берлину пре свега могао да се усмери ка канцелару.
Америчка платформа за клађење "Полимаркет" тренутно, ипак, даје свега 19 одсто шансе сценарију у којем АфД осваја довољно мандата да влада сам.
Пуца ли "заштитни зид" према АфД-у?
Можда политички најзанимљивији сценарио настаје уколико АфД буде убедљиво најјача странка, али без апсолутне већине, док ЦДУ не буде могао да формира владу без подршке или Левице или АфД-а.
Проблем за демохришћане представља одлука партијског конгреса из 2018. године којом је забрањена сарадња са обе странке. Тај принцип, међутим, већ показује пукотине када је реч о Левици. Владе предвођене ЦДУ-ом у Саксонији и Тирингији у појединим ситуацијама ослањају се на њену подршку.
Ако би се исто догодило у Саксонији-Анхалт, унутар ЦДУ-а би могло да се постави непријатно питање: ако је могуће рушити "заштитни зид" према Левици, зашто би он према АфД-у остао недодирљив?
Управо би заговорници сарадње са АфД-ом могли да искористе такву ситуацију за нови обрачун унутар ЦДУ-а, а "Билд" упозорава да би у најгорем случају странци могао да запрети чак и раскол.
Ни СПД нема много разлога за славље
Изборна ноћ могла би да буде непријатна и за социјалдемократе Ларса Клингбајла и Бербел Бас. СПД се у анкетама креће око осам до девет одсто, што значи да улазак у покрајински парламент није потпуно сигуран. Ако странка не пређе изборни праг, први пут би испала из једног покрајинског парламента, што би додатно појачало притисак на њено руководство.
Чак и прелазак цензуса и останак у власти тешко би могао да се представи као велики политички успех.
Саксонија-Анхалт могла би, међутим, да буде само почетак проблема за владајуће немачке странке.
Већ 20. септембра следе избори у Берлину и Мекленбургу-Западној Померанији, где се ЦДУ налази између све снажнијег АфД-а с десна и Левице с лева.
Према резултатима анкета, у Берлину Левица има 20 одсто подршке, ЦДУ 19, а АфД 18 одсто. Такав однос снага омогућио би формирање владе Левице, Зелених и СПД-а и избацио ЦДУ из власти.
Још непријатније вести за демохришћане стижу из Мекленбурга-Западне Помераније, где им прети пад испод десет одсто.
Уколико се такви резултати заиста остваре, питање политичке одговорности више се можда неће односити само на покрајинске лидере ЦДУ-а.
Могло би поново да се отвори и много крупније питање: да ли Фридрих Мерц треба да остане немачки канцелар? И зашто не.