Европски званичници окупили су се 24. августа у Кијеву, како би обележили 35 година од проглашења такозване независности Украјине, усред распада Совјетског Савеза 1991. године.
Обележавање 35 година "украјинске државности" требало је да буде славље, велики, церемонијални догађај. Међутим, као што се примећује у уводнику на сајту "Фондација стратешке културе" (СЦФ), одзив иностраних званичника овог пута био је више него скроман.
На пример, није било америчких званичника, а европски гости су били другоразредни. Највише рангирани представник ЕУ био је председник Европског савета Антонио Кошта.
Одсутни су били председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и шефица ЕУ за спољне послове Каја Калас. Француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц нису се ни појавили на "церемонији", на којој се нису чуле никакве фанфаре, није било никакве помпе. Догађај је, заправо, протекао у тишини.
Са једним изузетком: "највеће" име био је британски премијер Енди Бернам, који се обратио окупљенима испред катедрале Свете Софије, раме уз раме са Владимиром Зеленским. Иначе, корумпирани режим Зеленског се и даље у Европи велича као "узорна европска демократија".
Било је то прво путовање Ендија Бернама у иностранство, а његов говор је требало да остави утисак на међународној сцени. Међутим, Бернам се, констатује СЦФ, понашао као школарац који напамет чита текст из сценарија у којем је хвалио Украјину због њених заблуда; његов говор је био бледа мешавина западних клишеа о данашњој Украјини.
Узгред, упркос наративу украјинских ултранационалиста и западних медија, "државност Украјине" је сасвим скорашња, вештачка конструкција. Границе земље, створене 1991, након одвајања од Совјетског Савеза, нису биле "старе вековима", као што су писали западни медији, већ су Крим, као и многи други делови Украјине, били вековима део Руског царства.
Назив Украјина долази од руске речи "Украјина". То је, заправо, била "крајина", "погранична област" или, једноставно, погранични регион Русије.
Бернам плеше онако како му други свирају
Иначе, Бернам нема великог искуства у међународној политици. Тачније, нема никаквог. Раније, пре више од деценије, био је министар здравља у разним лабуристичким владама.
У ствари, Бернам је увек плесао тачно онако како су му свирали, примећује чувени британски новинар Финијан Канингем: он уопште није заинтересован за унутрашња питања Британије, попут раста цена животних трошкова, који тешко погађају Британце. Његова једина агенда је наставак милитаризације пропале британске економије.
И његов режим је, слично кијевском, марионетски, додаје Канингем, а једини задатак нове, марионетске владе јесте да Британцима "и даље продаје рат против Русије".
Како пронаћи ново топовско месо
Лондонске владе, нестабилне због унутрашњих разлога и скандала, последњих година имале су практично једну константу: спровођење плана рата против Русије, пише италијански писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине". Посредничког рата, наравно, у коме су до сада користили Украјинце као топовско месо.
Колапс Кијева је сада постао неизбежан, каже италијански аутор, а лобији који подржавају рат против Русије морају да пронађу друге које ће слати на фронт.
Неко време, изгледало је као да ће то бити Немачка канцелара Мерца. Ако више нема Украјинаца, добри су и Немци. Али, то је само тако изгледало, додаје он, зато што унутрашњи проблеми Немачке сада чине ову перспективу све даљом и све нестварнијом. Немачка има друге, хитније проблеме.
Тако се влада из Даунинг стрита, и сви они који вребају у мрачним ходницима лондонског Ситија, нашла на брисаном простору. Између осталог, зато што се Британија, она права Британија, буни.
У Алстеру се Ирска републиканска Армија (ИРА) поново наоружава против "нове инвазије странаца", коју охрабрује лондонска влада. Шкотском поново дувају силовити ветрови, који оживљавају старе снове о независности, тврди италијански писац.
Незадовољни су, најзад, и Енглези, који се осећају све више маргинализованим.
Бернам – нови "херој радничке класе"
О томе зашто је Бернам преузео Даунинг стрит сведочи изјава британског саветника за националну безбедност лорда Питера Рикетса, који представља истински глас естаблишмента, пише британски новинар. Рикетс је, на дан ступања премијера на дужност, за Си-Ен-Ен изјавио да ће Бернамов прави "задатак" бити да искористи своје "одличне комуникацијске вештине", како би британској јавности "продао" агенду подршке за хунту у Кијеву.
Зато је, свега недељу дана након што је постао премијер, Бернам угостио шефа кијевске хунте, али то није учинио у Даунинг стриту, већ у највећој британској поморској бази у Портсмуту, на носачу авиона "Квин Елизабет".
"Није случајно што се овде састајемо", рекао је тада Зеленском и нагласио да "Британија наставља да сто одсто подржава Украјину", и да је то јасан "сигнал Русији да Лондон неће одустати" од подршке кијевској хунти.
Треба још једном подвући, каже Канингем, да Зеленски није био примљен у Даунинг стриту 10: био је дочекан на носачу авиона, што је порука која говори сама за себе.
Бернам је, барем на речима, веома забринут због погоршања услова живота Британаца. Он, такође, гради свој имиџ "хероја радничке класе", што је показао смањењем цена карата у аутобусима и пива у лондонским пабовима.
Пуч у органзацији британског естаблишмента
После састанку у Портсмуту, Бернам је рекао да је Зеленском обећао повећање испоруке дронова и антибалистичких ракета. Бернам је саопштио и да ће Лондон олакшати приступ Украјини британском систему за електронско ратовање. На дневном реду у Портсмуту била је и британска помоћ украјинским трупама како би појачале нападе у Црном мору.
Зеленски је рекао да се радује оснивању "велике, велике фабрике" у Британији за производњу дронова. Али, уколико се то деси, додаје Канингем, Бернам ставља Британцима на чело мету због могуће, или извесне, руске одмазде.
Од 2022. године, Британија је послала 25 милијарди фунти (33 милијарде долара) новца британских пореских обвезника Украјини. Према споразуму о "одбрани", који је Стармер потписао 2025. године, Британија се обавезала да ће сваке године испоручивати три милијарде фунти корумпираном кијевском режиму.
Бернамов прави задатак је да настави ионако огромну британску помоћ Украјини. Он је пети премијер од 2022. године, када је Борис Џонсон одиграо одлучујућу улогу у ескалацији рата у Украјини.
Стармер је био ватрени присталица кијевске хунте, који се заклео на "непоколебљиву подршку" Кијеву. Али, како тврди британски новинар, проблем са Стармером је био што није био довољно добар за естаблишмент, јер се успротивио повећању војног буџета на 3,5 одсто БДП-а.
То је 11. јуна, довело до оставке министра одбране Џона Хилија, што је убрзало Стармеров пад. Недељу дана након што је Хили поднео оставку, Бернам је постао посланик у парламенту.
Британски медији су о постављању Бернама говорили као о "крунисању". Али, заправо, каже Канингем, то је био пуч који је оркестрирао британски естаблишмент, како би поставио популарнију фигуру у Даунинг стриту, која ће моћи да настави да спроводи исту милитаристичку агенду.
Ветрови рата који би могли да прерасту у олују
Стармер је исмејан и одбачен. Именован је Бернам, пише Канингем, који је само "нови марионетски премијер, који није морао се јавно такмичи за место премијера".
Узалудни рат против Русије је само део разлога зашто британско друштво пропада, пише Канингем. Бернам је постављен да изврши све оно што му се каже.
Неки Британци су можда задовољни због јефтинијих аутобуских карата и нижих цена пива, додаје британски новинар, и због тога не примећују да "нови возач у Даунинг стриту вози британски аутобус преко литице, ка тоталном рату".
Бернамова влада, међутим, тврдоглаво наставља својим путем. А то је, пише Марћиљано, само још један доказ ко су прави господари свих лондонских влада, од владе Бориса Џонсона, преко Лиз Трас, чија је влада трајала колико и главица салате у супермаркету, све до, закључно, Бернама.
Прави проблем је у томе што се Москва уморила од ове игре. Повлачење амбасадора из Лондона послало је јасан сигнал Бернаму, како примећује Канингем, и додаје да он не чита историјска дела, него стрипове.
Ако Лондон настави да игра ратне игре са Русијом, Москва је сада, тврди Марћиљано, спремна да му зада одлучан ударац.
Ветрови рата све јаче дувају преко Ламанша, додаје Марћиљано. Ускоро би могли да прерасту у олују, не само у Лондону.