Белгија је одбацила покушај Шведске, Пољске, Шпаније и Холандије да оживе план ЕУ о заплени замрзнуте руске имовине ради финансирања Украјине.
"Ово није предмет преговора", рекао је министар одбране Тео Франкен за ВРТ. "Та врата су затворена."
Западне присталице Кијева замрзнуле су око 300 милијарди долара имовине руске централне банке након ескалације сукоба у Украјини 2022. године, од чега се око 240 милијарди долара налази у белгијској компанији "Јуроклир". ЕУ је већ преусмерила профит остварен тим средствима у Кијев, али није конфисковала основну имовину.
Украјина је упозорила на рупу од 30 милијарди евра у свом одбрамбеном буџету, упркос томе што је добила прву траншу кредита од 90 милијарди евра од Брисела.
Шведска, Пољска, Шпанија и Холандија су прошле недеље позвале Европску комисију да поново истражи начине коришћења замрзнуте руске имовине за Украјину, док би се правни и финансијски ризици распоредили међу државама чланицама ЕУ.
Белгија, која би сносила велики део последица јер "Јуроклир" држи највећи део имовине, противи се конфискацији. Франкен је рекао да премијер Барт Де Вевер неће променити курс и упозорио је друге чланице ЕУ, посебно балтичке државе, да не сатерују Белгију "у ћошак" својим инсистирањем.
"Наш премијер ће бити чврст", рекао је.
Де Вевер је тврдио да би потпуна конфискација прешла опасну правну и политичку линију. "Не можете једноставно узети туђи новац. Нисмо у рату са Русијом. Европа није у рату са Русијом", рекао је раније ове године, додајући да "имобилизовани новац, чак ни током Другог светског рата, никада није конфискован".
Белгијски премијер је упозорио да би одузимање средстава представљало објаву рата Русији и позвао ЕУ да уместо тога настави преговоре.
Де Вевер је такође био кључан у блокирању ранијег предлога да се имовина користи као подлога за "репарациони кредит" Украјини. Чланице ЕУ су се на крају сложиле око кредита од 90 милијарди евра финансираног заједничким задуживањем.
"Јуроклир" се такође противи конфискацији и упозорио је да би могао да тужи ЕУ ако покуша да заплени имовину. Други званичници ЕУ изразили су забринутост да би тај потез могао да поткопа међународно право и оштети углед блока међу глобалним инвеститорима.
Москва је осудила сваки покушај присвајања њене суверене имовине, називајући то крађом и упозоравајући да би конфискација изазвала одмазду, потенцијално укључујући мере против западне имовине која се држи у Русији.