Предлог закона о новим санкцијама Русији, назван по покојном републиканском сенатору Линдзију Грејаму, само неколико дана након убедљивог проласка кроз Сенат наишао је на озбиљне препреке у Представничком дому америчког Конгреса, пише "Хил".
Иако је Сенат закон усвојио са 86 гласова "за" и 11 "против", председавајући Представничког дома Мајк Џонсон за сада није показао намеру да га одмах стави на гласање. А један сарадник у Конгресу је ситуацију описао речима да је закон "поново мртав".
Препреке овога пута не долазе само од републиканаца који се противе новим мерама против Москве, већ и од демократа који проблем са једним од кључних механизама закона – додатним овлашћењима која би добио председник Доналд Трамп.
Наиме, предлог омогућава председнику САД да уведе царине до 100 одсто за пет највећих земаља које купују руску нафту и природни гас, као и државама за које Вашингтон процени да помажу Москви у заобилажењу санкција. Такође, закон предвиђа могућност изузећа за земље које смањују зависност од руских енергената или их купују у малим количинама
Водећи демократа у Одбору Представничког дома за спољне послове Грегори Микс поручио је да не жели да Трампу даје овлашћења која тренутно нема.
"Нећу тек тако дати председнику овлашћења која нема", рекао је Микс, оптужујући Трампа да покушава да избегне увођење царина Русији.
Сличне резерве има и демократа Бред Шерман, који је признао да би под другачијим околностима подржао закон.
"Спољну политику водите са председником којег имате, а не са председником којег бисте желели да имате. И да имамо иоле нормалног председника, подржао бих овај закон. Али не могу да затворим очи пред тим ко се налази у Белој кући", рекао је Шерман.
Нису, међутим, ни републиканци јединствени. Поједини либертаријански настројени конгресмени, међу којима је Томас Маси, противе се деловима закона којима би постојеће санкције Русији биле преточене у закон и проширене америчке црне листе.
Републиканац Дон Бејкон тврди да би предлог ипак могао да стигне на гласање у недељи од 14. септембра.
"Сенат је ово усвојио са 86 према 11, тако да је тешко поверовати да постоји толики отпор. Ово је прилика да Конгрес заузме став", рекао је Бејкон, који је део својих републиканских колега описао као "слабе према Русији", али је за застој пре свега окривио демократе.
Демократе, пак, узвраћају да проблем лежи у самим републиканцима.
"Ми не контролишемо дневни ред, а овог закона нема на дневном реду зато што се републиканци међусобно свађају", поручио је председавајући посланичког клуба демократа Пит Агилар.
Кијев лобира, Европљани страхују од Трампових царина
Судбину закона пажљиво прати – Кијев. Владислав Власјук, повереник за санкциону политику Владимира зеленског, ове недеље разговара са америчким конгресменима покушавајући да обезбеди подршку за његово усвајање.
У јулу је за закон у Вашингтону лично лобирао и шеф кијевског режима, поручивши да његово усвајање не би било важно само због покушаја да се Русији ограниче приходи већ и као "велики сигнал Европи" и подршка Украјини.
Ипак, ни у Европи нема потпуног спокоја због Грејамовог предлога. Иако европски званичници јавно подржавају закон, "Хил" наводи да иза кулиса поједине чланице ЕУ страхују да текст не пружа довољну заштиту од Трампове склоности да царине користи као инструмент спољне политике.
Тако је предлог који је замишљен као средство за појачавање економског притиска на Москву постао предмет сасвим другог спора у Вашингтону – о томе колико додатне моћи Конгрес жели да препусти Трампу.