Бледски форум избледео: Џабе је Словенија слала паре Кијеву, Зеленски откачио Јаншу

У љубљанским медијима је, уместо извештаја о дометима овогодишњег Бледског форума, централно место заузела вест да је шеф кијевског режима Владимир Зеленски одбио Јаншин позив да дође на Блед. И то упркос чињеници да је Јаншина влада недавно одобрила нову траншу финансијске помоћи режиму у Кијеву, тешку педесет милиона евра

У Словенији је и ове године почетак септембра обележио Бледски стратешки форум (БСФ). Домаћини, влада премијера Јанеза Јанше, покушали су да скупу обезбеде "међународни штимунг" позивом дипломата, политичара и стручњака за међународне односе, не само из окружења, већ и из Европске уније, па и света.

Међутим, неславно је пропала жеља да Словенију прикажу као важног играча на међународном паркету упркос звучној дилеми овогодишњег БСФ: "Како Европа у време геостратешких потреса може да ојача своју безбедност, дигитални суверенитет и економску конкурентност".

Међу познатијим гостима нашли су се премијери из окружења (Петер Мађар из Мађарске, Андреј Бабиш из Чешке и Андреј Пленковић, Хрватска), али не и из врха бриселске администрације. Уместо председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и шефице дипломатије ЕУ Каје Калас, појавиле су се "треће виолине" – словеначка и хрватска комесарка Марта Кос и Дубравка Шуица, при чему Јанша није нашао ни секунду времена, упркос њеним очекивањима, за виђење са Мартом Кос.

Подсетимо, Јанша је уверен да је Косова, због сарадње са Удбом у време када је била новинарка, неподобна за положај који заузима.

Поред Јаншиног понижења Марте Кос, у љубљанским медијима је, уместо извештаја о дометима овогодишњег Бледског форума, централно место заузела вест да је шеф кијевског режима Владимир Зеленски одбио Јаншин позив да дође на Блед. И то упркос чињеници да је Јаншина влада недавно одобрила нову траншу финансијске помоћи режиму у Кијеву, тешку педесет милиона евра.

Шефа кијевског режима је на Бледски стратешки форум формално позвао кабинет председнице републике Наташе Пирц Мусар, а његовом доласку се радовао и премијер Јанша. Шок је био утолико већи када се схватило да је Зеленски једним потезом "откачио" и Јаншу и Мусарову. Тако Словенија остаје једна од ретких држава чланица Европске уније на чије тло Зеленски није згазио од почетка сукоба у Украјини. Неки медији чак тврде да није посетио "још само две државе у Европи", а једна од те две је – Словенија. Слаба утеха је да је била у Љубљани крајем 2024. супруга украјинског аутократе Елена Зеленска.

"Већ годинама је жеља врха словеначке државе да Зеленски коначно посети Словенију која је једна од ретких европских држава коју од почетка руске инвазије на Украјину још увек није посетио. Међу државама чланицама није био још само на Малти и у Луксембургу. Због тога се у државном врху и међу дипломатама може приметити велико незадовољство", пишу водећи љубљански дневници.

"Да све буде горе по Јаншу, управо је он био међу првим државницима из ЕУ који је ишао марта 2022. на 'ноге' Зеленском како би му изразио подршку већ на самом почетку руске посебне војне операције. Међу одлучне присталице Украјине убрајао се и претходни словеначки премијер Роберт Голоб", подсећа љубљанско "Дело".

Додуше, никада нису објављене фотографије нити видео-снимци који би потврдили да се Јанша заиста обрео у Кијеву марта 2022, већ само снимци из унутрашњих просторија, што је изазвало додатне сумње и чак подсмех међу словеначким аналитичарима, а ни бирачи на ту аферу нису заборавили ни приликом избора исте године, које је Јанша изгубио; поврх свега, добро обавештени новинар Џон Хелмер, дописник аустралијских медија из Москве, тврдио је да се тај фамозни сусрет уистину догодио у Пољској, што су потом потврдили и извори из словеначке полиције.

Јанша то никада није признао, али је због наводне "посете Кијеву усред руске агресије" у појединим међународним, а нарочито домаћим медијима остао упамћен као "херој".

Зато није мало оних који у "корпи" (одбијању) Зеленског да сада узврати посету Словенији виде и шамар Јанши, иако актуелни словеначки премијер важи за једног од најзагриженијих јастребова унутар ЕУ када је у питању подршка посредничком рату Запада против Русије. Уз то је Словенија, иако мања држава у блоку европске двадесет и седморице, Украјини наменила релативно велику и свакако великодушну помоћ – финансијску, хуманитарну, развојну, а нарочито војну.

Поред новца, Словенија је послала пут Кијева и тенкове М-55С, борбена возила пешадије М-80, оклопна возила БОВ, ХММWВ, оружје, муницију и дронове. Ту треба издвојити словеначку пошиљку од 28 тенкова М-55С у вредности од приближно 27 милиона долара и 35 борбених возила М-80 у вредности од око 25 милиона долара. Ради се о оклопним возилима Југословенске народне армије (ЈНА) која је Словенија према договору из 1991. са тадашњим савезним властима требало "само да чува до окончања преговора о сукцесији". А никако да својевољно отуђи. Још мање да пошаље у борбу против руске војске.

С обзиром на то колика је величина Словеније, нема сумње да се радило о импресивно великој помоћи, мада су се пре свега тенкови лоше показали у Украјини, па су медији невољно објавили да их је неколико брзо уништено. Укупна помоћ Љубљане властима у Кијеву је, према проценама немачког института Кил, достигла око 452 милиона евра, што је за Словенију прилично велико оптерећење у висини од 0,6 одсто БДП-а.

И лист "Дело" је јула 2026. године објавио да, према подацима Kилског института, укупна вредност словеначке помоћи из свих извора (укључујући и европске) прослеђене Украјини износи нешто мање од пола милијарде евра. У међувремену грађани државе која је чак и у устав унела да је "социјална" – све лошије живе. На десетине хиљада словеначких грађана нема приступ здравству иако уплаћују све социјалне доприносе, саобраћајнице су у лошем стању, нема учитеља, "бели мантили" беже у земље које су западно од словеначких међа, иако ни тамо плате нису више оно што су некад биле.

Али ни све то – жртва коју су у име словеначких пореских обвезника протекле три и по године поднеле словеначке власти – очигледно није била довољна да Зеленског одобровољи у толикој мери, да посети Блед.

Руди Брегар, један од познатих словеначких коментатора, све то види овако:

"Јанез Јанша се годинама представља као један од најодлучнијих европских потпорних стубова Украјине и често истиче своју посету Кијеву у марту 2022. године. Зато би долазак Зеленског на Блед за њега несумњиво био важан политички успех. Али до тога није дошло. Цинично гледано, прича је прилично једноставна: код куће можеш да градиш имиџ великог међународног играча, али у светској политици о твојој тежини не одлучују говори пред домаћим бирачима, већ колико си другима заиста потребан и колико простора ти посвете у свом дневном распореду. Јанша је Зеленског позвао. Зеленски је одлучио да позив игнорише. Можда је то само 'календарска' одлука, па није нашао времена. А можда и мали подсетник да се политички утицај не мери по томе колико се важним осећаш код куће, него колико те важним виде други".