Када спалите све своје мостове, идите и спалите још неки. Чини се да је то неизречена стратегија политике Берлина према Москви, што је једино вероватно тумачење нових напора Немачке да оштети њен већ катастрофалан однос са Русијом.
То, пише за РТ интернешенел историчар Тарик Симир Амар, и није неко изненађење. Од чудног инцидента са дроном на аеродрому Лајпциг/Хале почетком августа, немачки политички естаблишмент и његови увек послушни мејнстрим медији припремају терен за експлицитно блаћење Москве.
Немачка јавност је скоро месец дана била изложена ономе што изгледа као систематска кампања ескалације инсинуација.
Прича која се појављује из ове бараже неоснованих тврдњи и спекулација – возач аеродромског аутобуса који је видео дрон како стоји на писти поред изузетно великог украјинског транспортног авиона или га је оборио на земљу ударцем ногом у лету попут Бруса Лија, како се првобитно тврдило – остала је нејасна и контрадикторна. Првобитни извештаји о другом дрону који се сударио са авионом у лету морали су бити повучени када су трагови птица постали превише очигледни.
Сада је дошло време да се ствари званично реализују.
Немачка влада, коју представљају министар унутрашњих послова Александар Добринт и шеф спољне политике Јохан Вадефул, окривила је за инцидент са дроном руске обавештајне службе и најавила мере одмазде, као што су затварање конзулата и културног центра у Берлину, још већа ограничења путовања и индивидуалне санкције Русима, и нове покушаје да се прогоне руски бродови (читај пиратерија). Руски амбасадор је позван, разне владе ЕУ, комисија ЕУ и НАТО – иако не и САД – направили су велику представу од подршке Немачкој.
Москва је одлучно одбацила оптужбе Берлина, позвала немачког отправника послова и обећала симетричан одговор на акције Немачке. Председник Владимир Путин их је описао као "тешку грешку" и претпоставио да је то углавном због покушаја обликовања избора и одвлачења пажње од историјски сензационалне непопуларности канцелара Фридриха Мерца.
Берлин је успео да достигне нову најнижу тачку у односу који је кључан за Немачку, али који она воли да распарчава. Као што је приметила Сара Вагенкнехт из левичарске странке БСВ, дрон није нанео никакву штету, без обзира на то одакле је дошао. Немачка влада је, међутим, намерно изабрала масовну претерану реакцију. Улрих Зигмунд из десничарске АфД, која ће вероватно ускоро ући у историју победом на првим покрајинским изборима, такође је позвао на умереност и дијалог уместо ескалације. У данашњој Немачкој, разум је буквално на политичким маргинама, док је самопроглашени центар полудео.
Међутим, још горе је то што није представљен никакав доказ о руском учешћу. Истина је да су, након објаве кривице, погодно темпирана цурења информација у мејнстрим медије пренела неосноване тврдње о умешаности двојице носиоца руских пасоша. Али ова упадљива комбинација конкретне оптужбе изнете без доказа и јасно координисаних цурења информација, чини утисак манипулације још горим.
Да не говоримо о чињеници да су ови пасоши – ако постоје и ако заиста припадају правим починиоцима – изузетно бизарни докази. Зашто би руске обавештајне службе дозволиле да њихови агенти носе руске пасоше?
Ако би неко имао интерес да тако лако упере прстом у Москву, то би сигурно била или Украјина, која има сочан досије терористичких операција под лажном заставом, лажи и подвала најгоре врсте. За Кијев би било идеално да постави дрон који ствара хистерију у Берлину, али не успева да уништи имовину тако вредну и ретку као што је транспортни авион АН-124 кондор.
Чињеница да Запад уопште, а посебно Немачка, већ има дугу историју доказаних лажних узбуна о руским дроновима такође није направила никакву разлику. Као што Немци кажу, где има воље, има и начина. А воља за продубљивањем тензија са Русијом је безгранична међу садашњим немачким естаблишментом, пише Сирил Амар.
Такође, додаје он, немогуће је не бити запањен разликом између берлинског третмана разорног терористичког напада који је заиста успео и оног који је или пропао или уопште није ни постојао: Сада знамо да је Украјина – највероватније уз помоћ једне или више држава НАТО-а – починила напад на гасовод "Северни ток" 2022. године, што је најгора појединачна саботажа виталне инфраструктуре послератне Немачке.
Ипак, Берлин је показао доследан образац толерисања или чак помагања у прикривању напада, док се истрага и кривично гоњење спроводе што је могуће спорије, а Владимир Зеленски наставља да лаже. То је, наводи Сирил Амар, тренутно стање ствари четири године после напада. То и неумољив и непрекидан ток милијарди новца немачких пореских обвезника режиму починилаца у Кијеву. Толико о "ненаграђивању агресора". Национални мазохизам је превише благ израз.
Након инцидента у Лајпцигу, требало је мање од месец дана да се дођу до општих закључака и посегне за снажним мерама одмазде, а да се притом не изнесу докази.
Јасно је да су у праву они коментатори који претпостављају да је новооткривена способност Берлина за брзу претерану реакцију утемељена у неколико агресивних политичких агенди: тренутном настојању да се немачка спољна обавештајна служба БНД претвори у инструмент саботажних паравојних операција; новом милитаризму који има за циљ изградњу најмоћније конвенционалне војске у Европи и експлицитно циља Москву, и, на крају, али не и најмање важно, претварању мржње и страха од Русије у дистракцију у земљи у дубокој економској кризи.
Ако се Берлин не спрема за отворени рат са Русијом, свакако се труди да остави управо такав утисак. Многи Немци се не слажу са овим путем који води у пропаст. За добробит целе Европе, надајмо се да ће коначно успети да то промене, закључује историчар.