Влада италијанске премијерке Ђорђе Мелони је најдуговечнија влада у историји са 1.413 дана на власти, чиме је надмашена друга влада бившег италијанског премијера Силвија Берлусконија, која је од јуна 2001. до априла 2005. године била на власти 1.412 дана. Тако је премијерка успела да прекине традицију да се у Италији сваки час гласа и да кабинети премијера трају кратко.
Како би прославила титулу, странка Мелонијеве Браћа Италије, у Барију организује велики скуп на којем ће у први план бити стављене теме привредног раста и безбедности уочи наредних парламентарних избора.
Рекорд се односи само на непрекидни мандат једне владе. Ако се зброје мандати више влада које је водио исти премијер, Берлускони је и даље испред Мелонијеве са више од девет година на власти. Према том критеријуму, Мелонијева је тренутно на седмом месту.
Међу достигнућима италијанске владе, како преносе медији, је рекордна стопа запослености од 63,2 одсто и незапосленост од 5,8 одсто, пореска реформа и смањење пореског оптерећења рада... У брошури Браће Италије се наводи и да је број долазака миграната од јануара до јула смањен за 80 одсто у односу на исти период 2023. године.
Али, у брошури поводом рекорда Мелонијеве, нема помена о неуспелим реформама правосудне реформе коју су бирачи одбацили на референдуму, реформе премијерског система која је остала по страни, реформе аутономије која је изгубила првобитни значај, као ни реформе статуса Рима као главног града, која је запела.
Мелонијева је дуготрајност своје владе више пута представљала као политички успех, оцењујући да је Италији пружила оно што је ретко имала, континуирану политичку стабилност. Пут до рекорда није протекао без политичких потреса. Прва уредба владе, донета свега неколико дана након ступања на дужност, односила се на илегалне рејв журке и пооштравање прописа против организованог криминала, најављујући низ безбедносних мера које су наишле на критике опозиције. Опозиција је критиковала и укидање програма новчане помоћи грађанима, као и укидање кривичног дела злоупотребе службеног положаја.
У марту се влада суочила са великим политичким ударом након што је на референдуму одбачена реформа правосуђа. Пораз је довео до вишедневних разговора на највишем нивоу извршне власти о могућности расписивања превремених избора. Мелонијева је одлучила да консолидује власт уместо да ризикује расписивањем избора.
Ђорђа Мелони постала је премијерка Италије 22. октобра 2022. године, чиме је постала прва жена премијер у историји те земље.
Уочи избора који ће бити одржани 2027. године, Мелонијева се суочава и са све већим изазовом бившег генерала италијанске војске Роберта Ваначија, чија је крајње десничарска странка Национална будућност недавно претекла Напред Италијо и постала четврта најпопуларнија политичка странка у Италији.
Председник Србије Александар Вучић честитао је Ђорђи Мелони.
"У данашњем свету, препуном непредвидивости и сложених глобалних изазова, овај изузетан успех представља много више од политичког тријумфа. Он је несумњив доказ трајних вредности, стабилности, принципијелне политике коју водите. Уверен сам да ће наша два народа, повезана дубоким историјским везама и значајним партнерством, наставити да развијају сарадњу у корист стабилности и напретка целе Европе", написао је Вучић на Инстаграму.