Председници Русије и САД Владимир Путин и Доналд Трамп разговарали су телефоном о ситуацији у Украјини. Детаљи разговора нису познати што, каже за "Данас на РТ" политиколог Никола Перишић и не чуди, будући да је у питању осетљива тема.
"То није само питање које се тиче Русије, Украјине и евентуално САД већ и неких других сила које желе улогу у мировном процесу и имају своје интересе у завршетку сукоба и креирању мировног решења", рекао је он.
Нажалост, додао је Перишић, тајност значи и да још увек нема конкретног плана за Украјину, али ће се вероватно ићи на предлог који је донекле договорен током личног сусрета Трампа и Путина прошле године на Аљасци.
"Мировни споразум ће се креирати на линији Трамп-Путин, а касније ће са њим бити упозната Украјина и можда неке западноевропске државе. Сам државни секретар Марко Рубио говорио је раније да ће и Европа бити укључена, али тек када САД то буду желеле. Сама Украјина се ту неће много питати", рекао је он и додао да ће Европа вероватно понудити Кијеву улазак у ЕУ као "утешну награду" за пристанак на прекид сукоба.
Перишић додаје да ће на тај начин Трамп додатно направити проблем унији, потпиривањем подела унутар блока где има земаља које не гледају благонаклоно на убрзани пријем Украјине у ЕУ. Другим речима, Трамп ће на крају бити најзадовољнији решењем за Украјину.
Перишић је оценио да би та "победа" добро дошла Трампу коме је рејтинг одобравања пао због рата на Блиском истоку који не показује знаке смиривања и диже цене нафте. "Америка све посматра кроз контролу енергетског тржишта и ресурса и Трамп у свом другом мандату покушава да оствари енергетске циљеве и кроз Украјину и кроз Венецелу и кроз Иран".
Са губицима које САД сада трпе и изборима на средини мандата који следе, Трамп ће морати да нађе неко оправдање за подршку Израелу и учешће у рату који је довео до скока цена енергената које сада осећају и Американци.
Осврнувши се и на земљотрес који је победа Алтернативе за Немачку у Саксонији-Анхалту изазвала у целом свету, Перишић је указао да је Европа у кризи и да цену сукоба у Украјини плаћају грађани ЕУ кроз високе трошове живота и цене енергената, што популистичке странке користе и шире своје бирачко тело.
"Избори су показали тенденцију раста АфД-а. То је странка која има велику подршку бирача али не и коалициони потенцијал и то ће бити њихов највећи проблем у даљем деловању. Питање је да ли ће бити владајућа структура у Немачкој али ће бити доминантан политички актер и тако ће моћи да утичу на одлуке", рекао је он.
У том контексту, каже, позив Кирила Дмитријева, специјалног представника руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством о пословном форуму Русија-САД-Немачка са АфД-ом 2027. је позитиван корак у "нормализацији" односа Западне Европе и Москве који би био користан за све стране.