Швеђани ће у недељу изаћи на биралишта на једне од најнеизвеснијих избора последњих година, а главно питање више није само ко ће бити премијер, већ да ли ће Шведске демократе први пут ући у владу.
Странка Џимија Окесона, која је деценијама била на маргини шведске политике, према последњим анкетама има подршку око 19 одсто бирача. Владајућа коалиција десног центра сада је спремна да јој отвори врата кабинета како би актуелни премијер Улф Кристерсон добио други мандат.
"Договорили смо се да у кампању уђемо са платформом формирања заједничке већинске владе и да ћу ја предводити ту владу", рекао је Кристерсон за Ројтерс.
Уколико се тај сценарио оствари после избора 13. септембра, биће то завршни корак у политичкој трансформацији Шведских демократа – од странке коју су остали политички актери годинама држали на дистанци до партнера без којег би формирање стабилне већине могло да буде готово немогуће.
Од политичке маргине до министарских фотеља
Шведске демократе већ четири године представљају главни парламентарни ослонац Кристерсонове мањинске владе, али до сада нису имале министре. И то би после избора у недељу могло да се промени.
Кристерсон је најавио продубљивање сарадње и могућност да Шведске демократе добију места у влади. Он досадашњој сарадњи са Окесоном приписује део заслуга за привредни раст, ниже цене енергије и хране, смањење криминала банди и пуцњава, као и пад броја захтева за азил.
Управо је миграциона политика област у којој се Шведска последњих година најдрастичније променила. Влада је укинула сталне боравишне дозволе за избеглице, пооштрила услове за остваривање социјалних права и повећала број протеривања странаца који немају право боравка. Број захтева за азил пао је на најнижи ниво у последњих 40 година.
Шведске демократе сматрају да треба ићи још даље.
"Шведској важе шведска култура, шведски језик, шведски закони, шведске норме, шведски морал и шведска традиција. Ако то не можете да прихватите, морате да пронађете неко друго место за живот", поручио је посланик те странке Матијас Карлсон, један од најближих Окесонових сарадника.
"Време је да се стиша хистерија"
Успон Шведских демократа део је ширег померања европске политичке сцене удесно. Странке деснице већ учествују у власти у више европских земаља, док у Француској и Немачкој бележе све већи утицај.
Поједини аналитичари зато сматрају да евентуални улазак Окесонове странке у владу не би представљао изненадни политички земљотрес, већ формалну потврду процеса који траје годинама. Политике које су пре десетак година у Шведској сматране готово незамисливим, а пре свега оштро ограничавање миграција, у међувремену су прихватили и други делови политичког спектра.
"Мислим да ћемо видети наставак нормализације Шведских демократа. Време је да се стиша хистерија", оценио је историчар Ларс Трогорд.
Противници Шведских демократа, међутим, упозоравају да би њихов улазак у владу означио нови заокрет земље. Странка се залаже за окончање политике мултикултурализма, снажније истицање традиционалних шведских вредности и забрану појединих облика муслиманске одеће.
Некадашња министарка за европске послове Биргита Олсон упозорава да би улазак странке у владу имао "изузетно негативан утицај на либералне идеале" Шведске.
Избори као референдум о Шведским демократама
Анкете уочи гласања показују тесну трку. Опозициони блок левог центра, који за премијерку подржава лидерку социјалдемократа Магдалену Андерсон, има малу предност, али се она смањује.
Андерсонова је зато покушала да изборе сведе на једно питање: не ко ће бити премијер, већ колику ће моћ после 13. септембра имати Шведске демократе. Према њеним речима, бирачи одлучују да ли ће Окесонова странка утицати на политику одбране, школства, културе и финансија.
"То би била сасвим другачија Шведска", поручила је.
Међутим, ни победа левог блока Андерсоновој не гарантује лак пут до власти. Социјалдемократе, Зелени, Левица и Партија центра слажу се о повећању социјалних издвајања и јавне потрошње, али се разилазе о низу крупних питања: од опорезивања милијардера до изградње нових нуклеарних реактора. Партија центра, уз то, одбија да уђе у владу са Левицом.
Зато би недељни избори могли да буду мање референдум о Кристерсону и Андерсоновој, а много више о Окесону.