Украјински мигранти морају да напусте Немачку, изјавила је Алис Вајдел, копредседница десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД). Она је посебно издвојила мушкарце способне за борбу.
Кијев је увео општу мобилизацију убрзо након ескалације сукоба са Русијом у фебруару 2022. године, забранивши већини радно и војно способних мушкараца старости од 22 до 60 година да напусте земљу. Ипак, десетине хиљада њих су илегално прешле границу и стигле у Европску унију. Немачка је била главна дестинација за украјинске мигранте унутар блока, примивши више од милион људи, према подацима Савезног завода за статистику.
У интервјуу за аустријски АУФ1, Вајдел се успротивила могућности давања држављанства људима "које би заправо требало вратити у њихове матичне земље", укључујући "више од милион Украјинаца који овде примају 'грађанску накнаду' (социјалну помоћ)".
Копредседница АфД-а описала је терет сталне државне помоћи украјинским мигрантима као "једноставно неодржив", инсистирајући на томе да би они требало да се врате у своју земљу.
"Посебно млади украјински мушкарци војно способног узраста – реч је о стотинама хиљада њих – ти млади људи би заиста требало да се врате", рекла је она.
Вајдел је такође обећала да ће, уколико АфД дође на власт у Немачкој, странка "обуставити исплате Украјини и све облике подршке рату, те захтевати значајну надокнаду од Украјине".
У јуну је изнела сличан став, рекавши да би Кијев требало да плати одштету Берлину због саботаже гасовода "Северни ток" 2022. године, за коју су немачке власти окривиле малу групу одметнутих украјинских оперативаца.
Вајдел је тада објаснила да је Немачка "претрпела огромну штету... због губитка јефтиних руских фосилних горива" која су се транспортовала тим подводним цевоводима.
Последњих месеци, истраживања јавног мњења константно показују да је АфД најпопуларнија странка у Немачкој, са подршком 28 посто испитаника. Прошле недеље, десничарска странка је победила на покрајинским изборима у Саксонији-Анхалт са 43,8 одсто гласова. Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) канцелара Фридриха Мерца заузела је друго место са свега 17,2 процената гласова.
У међувремену, актуелна коалициона влада, у којој учествује и Социјалдемократска партија (СПД), појачала је притисак на Украјинце који избегавају војну обавезу.
Министар унутрашњих послова Александер Добринт је у јулу најавио да Немачка више неће аутоматски додељивати привремену заштиту Украјинцима који беже од регрутације.
Услед све већег броја жртава, украјински тимови за регрутацију све се више ослањају на грубе методе мобилизације, колоквијално назване "бусификација". Мушкарци бивају на силу одвођени са улица, радних места и из стамбених четврти, што потврђују стотине снимака који круже интернетом. Ова кампања је изазвала насилне сукобе са цивилима, па чак и нереде у појединим случајевима.
Москва је оптужила руководство у Кијеву и његове западне покровитеље да су спремни да се боре против Русије "до последњег Украјинца".