Шамар Западу из Африке и Јужне Америке: Не желимо да наставимо да расправљамо о Украјини

Западни лидери су искористили важан безбедносни састанак у Минхену да изнесу аргументе да руска Специјална војна операција у Украјини представља претњу не само Европи већ и целом свету. "Фајненшл тајмс" пише како је мало доказа да је та порука прихваћена.

Говорећи на Минхенској безбедносној конференцији, група високих америчких и европских званичника покушала је да убеди остатак света у претњу коју им представља војна операција председника Русије Владимира Путина, као и да им покажу да кривица за веће глобалне цене хране и енергије лежи на Москви.

Потпредседница САД Камала Харис рекла је да "ниједна нација није безбедна" у свету где "једна земља може да наруши суверенитет и територијални интегритет друге".

Француски председник Емануел Макрон рекао је да "неоколонијална, империјалистичка руска инвазија није само европски рат". Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је да би био проблем свих ако би у међународним односима превладао закон најјачих.

Ипак, њихови покушаји да прикажу рат у универзалним терминима нису наишли на одобравање представника земаља Африке и Јужне Америке.

Бразилски министар спољних послова Мауро Виеира рекао је да је сукоб у Украјини "веома тужна ситуација" и нагласио да његова влада жали због тог рата.

У поруци која је узнемирила став западних учесника који позивају на одлучност у вођењу дугог рата у Украјини, Виеира је додао: "Прошло је годину дана. Морамо да покушамо да изградимо могућност решења. Не можемо даље да говоримо само о рату."

Организатори годишњег скупа у баварском граду били су поносни што је овогодишња манифестација имала рекордан број учесника из земаља како су назвали - глобалног југа, иако су и даље доминирали званичници из Европе и САД.

Међу неким лидерима из афричких и јужноамеричких земаља постојала је опипљива фрустрација што рат у Украјини, који ће у петак ући у другу годину, одузима време, новац и пажњу Запада на рачун других хитних проблема.

Франсија Маркес, потпредседница Колумбије, рекла је да њена земља жели помоћ Европе у борби против климатских промена и заштити амазонске прашуме.

"Не желимо да наставимо да расправљамо ко ће бити победник или губитник рата", рекла је Маркес. "Сви смо ми губитници и, на крају, човечанство је оно које губи све."

Премијерка Намибије Сара Кугонгелва-Амадхила упитана је зашто се њена земља — заједно са Кином, Индијом и 32 друге земље — уздржала од гласања за резолуцију УН у октобру у којој су 143 земље прогласиле руску анексију неколико украјинских региона нелегалном.

Она је рекла да је Намибија фокусирана на "решавање проблема, а не на пребацивање кривице". Она је додала: "Суштина је да би се новац који се користи за куповину оружја боље искористио за промовисање развоја у Украјини, Африци, Азији, самој ЕУ где се многи људи суочавају са тешкоћама."

Западни званичници су рекли да су билатерални састанци на маргинама конференције открили много већу преокупацију питањима као што су инфлација, дуговања, више цене енергије и безбедност хране него рат у Украјини. Такође је постојало незадовољство, рекли су, због разочаравајућег рекорда Запада у подели вакцина против коронавируса и компензације за штету изазвану климатским променама.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ признао је проблематичну прошлост Запада, подсетивши на европски колонијализам у Африци и западну подршку диктатурама у Латинској Америци. "Људи имају памћење и људи имају осећања. Морамо се више ангажовати, показујући да бранимо универзалне вредности." рекао је Борељ у свом говору.

Комфор Еро, председница организације за спречавање сукоба Кризна група, поздравила је, како је рекла, значајан напор Запада да одговори на критике да ставља друге земље на тест лојалности Украјини и да не слуша њихову забринутост.

"Разговор је важан. Саслушати је важно", рекла је Еро. "Кључно ће бити како ће се то претворити у стварни политички ангажман и практичне резултате", додала је.

Тензије Америке и Кине тема скупа

Сукоб Вашингтона и Пекинга такође је био тема скупа у Минхену. Амрита Нарликар, председница и професорка немачког института за глобалне и просторне студије са седиштем у Хамбургу рекла је да европски и амерички званичници морају да учине више у супротстављању, како је она оценила, веома паметном представљању Кине као дела света у развоју, где се промовише као партнер који помаже нацијама да заштите свој суверенитет и подстичу развој.

Нарликар је рекла да ће мировни план за сукоб у Украјини који је Пекинг обећао да ће објавити у наредним данима, изазивајући скептицизам европских и америчких званичника, вероватно бити усмерен не само на Запад.

"Ако би Кина представила своју визију као мировни дијалог између Русије и Украјине и нагласила глобалну економску цену дуготрајног рата, то би уживало значајну подршку у великим деловима глобалног југа. Запад треба да се окупи и изгради инклузивније и победничке наративе", додала је она.