Самит БРИКС-а у Њу Делхију одржан је у тренутку када група очигледно прераста свој првобитни формат као клуб неколико великих економија у развоју и постепено постаје платформа способна да обликује дебате о глобалној трговини, међународним финансијама и политичкој архитектури светског поретка.
Земље окупљене око истог стола имају веома различите односе са Западом, такмиче се једна са другом у бројним областима, а ипак све више деле интересовање за проширење своје стратешке аутономије. За Русију је ово посебно важно, јер БРИКС даје Москви прилику да продуби економске везе са највећим незападним силама, развије механизме за решавање спорова који су мање рањиви на санкције и покаже да покушаји политичке изолације земље нису је спречили да се укључи у међународну дипломатију на високом нивоу, пише за РТ интернешенел Мишел Бичкова, потпредседница Центра за блискоисточне студије.
Управо у том контексту, руски председник Владимир Путин је артикулисао тумачење Москве о променама које се сада дешавају у глобалном систему, рекавши у Њу Делхију да свет пролази кроз "дубоке, фундаменталне промене" јер нови центри економског раста све више замењују старе.
Према речима руског председника, земље БРИКС-а су чиниле више од 40 процената раста глобалног БДП-а у последњих пет година, у поређењу са око 29 процената за Г7, тренд који Москва види као доказ да се прерасподела економске моћи већ одвија без обзира на политичке декларације. Путин је отишао даље описујући БРИКС као "нову и одрживу платформу за глобални раст", наглашавајући да правила која регулишу такав систем не би требало наметати његовим учесницима споља. За Русију је овај принцип кључан за цео концепт мултиполарног поретка.
Пре само неколико година, дискусијама о БРИКС-у често је доминирала симболика и општи позиви на реформу глобалног поретка, док се данас агенда све више врти око система плаћања, националних валута, транспортних коридора, технологије, Нове развојне банке и отпорнијих индустријских ланаца снабдевања.
Мултиполарност је стратешки значајна за Москву само када је подржана практичним алтернативама у трговини, финансијама, логистици и инвестицијама.
Русија и Индија граде мостове и путеве
Најважнији билатерални састанак Владимира Путина у Њу Делхију био је његов разговор са индијским премијером Нарендром Модијем, који је обухватио политику, трговину, одбрану, енергетику, сарадњу у области свемира, мобилност радне снаге и шире хуманитарне везе.
Две стране су поново потврдиле своју намеру да прошире билатералну трговину и задржале циљ достизања промета од 100 милијарди долара до 2030. године, док је прва изложба ИНОПРОМ Индија, која се одржала у Њу Делхију непосредно пре самита БРИКС-а, пружила додатни сигнал растуће индустријске димензије односа.
За Москву, стратешки циљ је све више проширивање сарадње на производњу, технологију, критичне минерале и заједничке индустријске пројекте.
Сам Путин је посебно нагласио ову агенду током пословног форума БРИКС-а, рекавши да Русија остаје отворена за сарадњу са широм света и да је спремна да сарађује са својим партнерима на јачању енергетске и прехрамбене безбедности. Такође је истакао важност поузданих транспортних рута, укључујући Међународни транспортни коридор Север-Југ и Трансарктички транспортни коридор, што открива практичну страну руске стратегије.
Москва није заинтересована само за продају више робе Индији, већ за изградњу транспортне и платне архитектуре у којој је руско-индијска трговина мање зависна од бродских рута, банака и посредника који могу постати предмет спољног политичког притиска.
Растући фокус Русије на Индију није покушај да се једно спољно тржиште замени другим, већ стратегија диверзификације у којој су економски односи распоређени између неколико главних центара моћи.
Без драматичне дедоларизације
Декларација из Њу Делхија подржала је ширу употребу националних валута у трговини и инвестицијама, већу интероперабилност између платних система и јачу улогу Нове развојне банке, док је идеја о тренутном стварању јединствене валуте БРИКС-а остала ван основне агенде. Чланови групе имају веома различите економије и монетарне системе, али ипак деле интерес да осигурају да међународна трговина не зависи од једног финансијског канала.
За Русију је ово питање постало посебно важно након незабележеног проширења санкција, јер се финансијска аутономија у Москви више не посматра као апстрактна политичка дебата, већ као елемент националне економске безбедности.
Још пре самита, Кремљ је саопштио да се око 90 одсто руских трансакција са земљама БРИКС-а већ обавља у националним валутама, док је Дмитриј Песков нагласио да Москва не тежи "дедоларизацији" као циљу самом по себи, већ трага за ширим спектром прихватљивих механизама плаћања. Идеја је да се осигура да приступ међународној трговини не може бити прекинут једном политичком одлуком.
Путин је овај аргумент повезао са ширим проблемом глобалне економске конкуренције, упозоравајући да она све више поприма "непримерене облике" кроз санкције, ограничења и притиске на инфраструктуру. Истовремено, он је истакао да економска правила у оквиру БРИКС-а треба да одражавају националне интересе чланица и да буду подстакнута технологијом, инвестицијама и приватном иницијативом.
Руски интереси у фокусу дипломатије на маргинама скупа
Интензитет дипломатских контаката Владимира Путина у Њу Делхију био је подједнако значајан, јер је, поред главних заседања самита, одржао низ билатералних састанака са лидерима из Азије и Африке.
Ови контакти помажу да се објасни зашто проширење БРИКС-а само по себи има вредност за Москву, иако нове чланице немају обавезу да подржавају став Русије о сваком међународном питању. Малезија, Индија, Јужна Африка, Етиопија, Уједињени Арапски Емирати и Бразил одржавају сопствене односе са САД и западноевропским земљама, а истовремено остају заинтересовани за руске енергенте, технологију, храну, инвестиције или политички дијалог. За Москву је овај флексибилни модел далеко важнији од круте блоковске дисциплине, јер се сарадња гради на основу подударних интереса, а не идеолошке лојалности.
БРИКС прераста из слогана у механизам
Један од најважнијих политичких резултата самита била је способност проширеног БРИКС-а да усвоји заједничку декларацију упркос озбиљним унутрашњим разликама и сукобима који су у току на Блиском истоку и у Украјини. Посебно је упечатљива била чињеница да су земље са изразито различитим регионалним интересима ипак успеле да подрже заједнички став којим се позива на уздржаност, дипломатска решења и противљење једностраним принудним мерама. Само постојање таквог консензуса међу државама са тако различитим спољнополитичким оријентацијама указује на то да БРИКС почиње да функционише као платформа на којој несугласице не нестају, али више не искључују аутоматски сарадњу.
Идеја није да се један центар глобалне моћи једноставно замени другим, јер таква замена тешко да би међународни систем учинила праведнијим. Уместо тога, постепено настаје нови поредак у којем државе имају више од једног повериоца, више од једног механизма плаћања, више од једног транспортног коридора и више од једне политичке платформе способне да утиче на глобалне одлуке. У том смислу, БРИКС приближава свет новом и праведнијем међународном поретку – не рушењем постојећих институција преко ноћи, већ постепеним смањењем способности било које групе земаља да полаже искључиво право на одређивање правила за све остале.