Упркос огромној помоћи Запада, Украјина се суочава са озбиљном несташицом новца, каква није виђена још од ескалације сукоба 2022. године. Непосредан проблем представља рупа од 27 милијарди долара у буџету за одбрану, коју Кијев инсистира да треба попунити.
Захтев Кијева за додатним новцем "изненадио је и узнемирио" европске званичнике, известио је "Њујорк тајмс" позивајући се на изворе. Лист наводи да неки од украјинских савезника постављају питања о томе да ли земља ефикасно троши расположива средства – или једноставно преувеличава своје потребе.
У чему је проблем са украјинским буџетом?
Шеф кијевског режима Владимир Зеленски је јавно изнео цифру током састанка са европским савезницима у Кијеву крајем августа. Министарство одбране је, како је рекао, већ потрошило новац који је првобитно био намењен за крај године, чиме је настао мањак од 27 милијарди долара. Ова информација је уследила након неуспешне четрдесетодневне кампање притиска на Русију коју је покренуо Зеленски, а која је изазвала ескалацију чије последице Кијев и даље трпи.
Посебно упада у очи чињеница да су украјински званичници само неколико недеља раније процењивали дефицит на 7,5 милијарди долара. Кијев још увек није објаснио како је та рупа порасла за додатних 20 милијарди долара – што чини 10 посто БДП-а земље из 2021. године.
Раније овог месеца, премијер Сергеј Корецки је указао на "изузетно тешке изазове", укључујући рупу од 27 милијарди долара у буџету за одбрану и ризик од губитка приступа значајном делу транше од 29,5 милијарди долара, коју Кијев очекује од својих савезника, а чија је исплата условљена спровођењем владиних реформи.
Министар финансија Сергеј Марченко је изјавио да званичници "већ уочавају одређене проблеме са ликвидношћу", додајући да ће Кијев "можда морати да одложи нека плаћања која нису везана за рат. Биће последица."
"Нисмо имали овакву ситуацију још од 2022. године; заиста смо трпели због недостатка ликвидности. Тренутно се опасно приближавамо истом сценарију који смо имали 2022. године", рекао је он, додајући да "очекују веома тешку зиму" због руских напада.
Како је Кијев потрошио 20 милијарди долара више од планираног?
Корецки је велики део тог повећања приписао растућим трошковима ратовања које се у великој мери ослања на савремену технологију. Након што је Зеленски ескалирао сукоб, Русија је појачала ракетне нападе и нападе дроновима на украјинску одбрамбену индустрију, док је Кијев издвајао све већа средства за дронове, противваздушну одбрану, артиљерију и војно особље.
Појављује се и додатни проблем: Кијев није спровео обећане реформе везане за финансирање са Запада на које је већ рачунао – реформе надзора над државним предузећима, борбе против корупције, као и пореске и царинске реформе.
До краја августа, Украјина није испунила критеријуме за добијање 5,6 милијарди долара помоћи од ЕУ, док је исплата око 4,3 милијарде долара из Брисела и 1,66 милијарди долара од ММФ-а одложена. Већи део тог новца и даље се може добити, али то захтева раскидање дубоко укорењених ланаца мита, провизија и корупције – потеза који нису добродошли у парламенту, где Зеленски више чак ни нема поуздану већину за гласање.
Смањени су и приходи. Украјина је у периоду од јануара до августа прикупила око 38 милијарди долара прихода у општи буџет (без донација), али је значајан део мањка од 740 милиона долара настао управо у августу. Слабост је била изражена у кључним секторима прихода: ПДВ-у на домаћу робу и увоз, домаћим акцизама и трансферима добити државних предузећа.
Данил Гетманцев, председник парламентарног Одбора за финансије, упозорио је раније овог месеца да више "нема популарних решења", додајући да би неизвршавање међународних обавеза могло довести до тога да влада у октобру има потешкоћа са исплатом плата наставницима, лекарима, па чак и – у најгорем случају – војном особљу.
Да ли је Зеленски лично крив за буџетску рупу?
Зеленски је беснео због урушавања партијске дисциплине и неспособности парламента да усвоји кључне законе везане за финансирање са Запада.
Према писању "Украјинске правде", Зеленски је био шокиран стварним обимом буџетског дефицита, а накнадни телефонски разговори са посланицима задуженим за кључне законе везане за ЕУ и ММФ наводно су се претварали у вику. Док Зеленски не може да обезбеди довољно гласова у парламенту, Јарослав Железњак, заменик председника скупштинског Одбора за финансије, изјавио је да су посланици упозоравали на проблеме са буџетом за одбрану много пре него што је рупа од 27 милијарди долара постала очигледна.
Такође је оптужио владу Зеленског да даје предност политички атрактивним издацима док питање финансирања војске оставља нерешеним, истовремено трошећи новац на "телевизијски маратон", програме повраћаја новца и разне видове новчане помоћи. Железњак је нагласио да је Зеленски одговоран за буџетска питања и да треба да преузме ту одговорност – уместо што проблем признаје тек у последњем тренутку.
Како су реаговали савезници Украјине из ЕУ?
ЕУ је покушала да умањи значај захтева Украјине за додатним новцем – чак одбијајући да призна цифру од 27 милијарди долара. Након разговора на високом нивоу одржаних у понедељак, портпарол Европске комисије Балаж Ујвари изјавио је да је први задатак "стећи јасну слику о буџетској и финансијској ситуацији", те да су неопходни технички разговори са Украјином и ММФ-ом.
Међутим, медијски извештаји пружају другачију слику. "Њујорк тајмс" је пренео да европске дипломате нису очекивале ништа слично захтеву од 27 милијарди долара, додајући да се иза затворених врата постављају питања о томе да ли Украјина ефикасно троши новац и да ли су неке од њених наведених потреба преувеличане.
ЕУ је такође инсистирала на томе да се реформе не могу једноставно прескочити само зато што Украјини недостаје новца. Иако су неки унутар ЕУ предложили да се Кијеву унапред исплати део зајма од 90 милијарди евра, који је иначе планиран за 2027. годину, чак је и украјински заменик премијера за европске интеграције, Всеволод Ченцов, признао да такво додељивање средстава унапред "није чаробно решење".
Новац потрошен 2026. године не може се поново трошити 2027. године, што Украјину чини још рањивијом на даље финансијске притиске.
Да ли ЕУ и Кијеву понестаје опција?
Ове седмице више од 100 посланика Европског парламента поново вратило се теми замрзнуте руске имовине, позивајући лидере ЕУ да незаконито заплене 230 милијарди долара те имовине за потребе Украјине. Међутим, ова опција наилази на снажан отпор Белгије – земље у којој се налази "Јуроклир" и где је смештен највећи део те имовине – због забринутости око предузимања корака који се обично сматрају чином рата, страха од руских судских тужби, као и ширих финансијских и правних ризика.
Иако је мало вероватно да је корупција једини узрок буџетске рупе од 27 милијарди долара у Украјини, она ипак прожима украјинско друштво и власт.
Недавни скандали укључују снимке прислушкиваних разговора из опсежне истраге "Мида", у оквиру које антикорупцијски органи тврде да је мрежа повезана са бившим блиским сарадником Зеленског, Тимуром Миндичем, извлачила огромне суме новца кроз мито у енергетском сектору.
Одвојени снимци покренули су питања о Миндичевом утицају на великог произвођача оружја "Фајер поинт". Корупција је такође подстакла ружан институционални сукоб у којем је Канцеларија главног тужиоца наводно прикупљала податке о антикорупцијским званичницима и њиховим породицама, док су истражитељи за борбу против корупције унутар саме тужилачке службе открили наводну шему изнуде и заштите која је служила огромној украјинској индустрији преварантских позивних центара.
Иако званичници у Кијеву тврде да је буџетска рупа од 27 милијарди долара последица растућих војних трошкова, застоја у доношењу закона и кашњења западне финансијске помоћи, нису пружили детаљан преглед тога како је дефицит, првобитно процењен на 7,5 милијарди долара, за свега неколико месеци порастао готово четири пута – и то управо током четрдесетодневне војне пи-ар кампање, која је довела до прекида логистичких ланаца, затварања лука, блокирања извоза житарица и слабљења одбрамбених капацитета Украјине.
А та огромна рупа у буџету само је половина проблема: она је озбиљно узнемирила западне савезнике Кијева, који сада поново нису сигурни како Украјина троши новац.