Американци су увек били добри у томе да сопствене лажи продају као истину. "Америчка пропаганда има своје структуре дезинформација, употребе реторике, искривљавања језика, које су веома убедљиве, али су заправо гомила лажи", констатовао је својевремено аустралијски новинар Џон Пилџер. "Они имају новац, имају технологију, имају сва средства да се извуку, а то, заправо, и раде."
Почев од Кореје, Вијетнама, Авганистана, Ирака, итд.
Ипак, сада изгледа да амерички митови отпадају један за један за другим и тону у живом песку Блиског истока или се утапају у океану.
"Имамо најсјајнију армаду на свету", изјављивао је амерички председник Трамп, или: "Победићемо их за један дан (већ смо победили...)." Трамп је до сада победио Иран најмање 32 пута.
Међутим, фотографије које је недавно објавио Си-Би-Ес њуз по први пут америчкој јавности "откривају обимна оштећења и разарања објеката и возила на више америчких положаја широм Блиског истока, која су настала као последица иранских напада ракетама и дроновима".
"Затворених очију примамо ударце у лице"
Снимке је редакцији Си-Би-Ес њуза доставило војно особље са терена, под условом анонимности, због ригидних ограничења за медије која важе у војсци.
"Реч је о озбиљним оштећењима наших база, о којима америчка јавност није обавештена", рекао је за један припадник војске. "Стојимо ту затворених очију док примамо ударце у лице."
На пример, једна фотографија, снимљена у ваздухопловној бази "Принц Султан", у Саудијској Арабији, приказује директан погодак у авиона типа "Боинг E-3 сентри": репни део је одсечан од угљенисаног трупа авиона, на којем се налазио ротирајући радар.
Списак тешко оштећених или разорених америчких база на Блиском истоку је једноставно предуг да би овде био наведен. Укратко, погођене су све, или готово све америчке базе у региону.
Слични, суморни призори забележени су и у кампу "Буринг" у Кувајту, преноси овај медиј, који је представљао важну базу за распоређивање копнених снага америчке војске, оклопних возила и авиона.
Све Хегсетове лажи
Генерални инспектор Министарства одбране је ове недеље објавио нови извештај о рату са Ираном, који је открио "губитке опреме" у вредности до 3,7 милијарди долара – укључујући и 60 авиона. У овом извештају генерални инспектор је навео да је раније Централна команда САД (ЦЕНТАЦОМ) известила о иранским нападима на америчке базе у Кувајту, Бахреину, Катару, УАЕ, Саудијској Арабији, Ираку, Оману и Јордану.
Ове фотографије, очигледно, демантују председника САД Трампа, који је раније тврдио да "нема штете".
Пентагон није одговорио на захтев Си-Би-Еса за коментар.
"Овде није реч о појединачним 'пробијањима' кроз одбрану", рекао је припадник оружаних снага, алудирајући на израз који је употребио министар одбране Пит Хегсет, након смртоносног напада 1. марта на луку Шуаиба у Кувајту, у којем је погинуло шесторо америчких војника. "Ми не бранимо ове базе. Само посматрамо како их уништавају."
Ово откриће о стварном току рата против Ирана – коме се већина Американаца, узгред, противи – изазвало је шок и неверицу у америчкој јавности: Зар нас је председник доиста све време лагао?
Конгресмен Томас Маси, републиканац из Кентакија, поднео је предлог за опозив министра одбране Пита Хегсета, оптужујући га да пркоси Конгресу, за гушење слободе говора и друга (не)дела.
"У свему томе, министар Хегсет је поступао супротно дужностима повереним министру одбране, на начин који подрива уставни поредак, на штету владавине права и правде, као и на очигледну штету народу САД", изјавио је Маси у уторак у Представничком дому.
Америчко двоструко књиговодство
Па, сви знамо да од Масијевог предлога за опозив неће бити ништа. То је још само једна вест у дну новинске стране.
Зашто? Зато што "америчка демократија" не функционише, ако је икад и функционисала. "Она је стварна колико и америчко рвање – дакле, није", каже на свом блогу "Инди-ко" писац са Шри Ланке Индраџит Самарџива.
Уосталом, мишљење такозваних обичних Американаца нема никакав утицај на америчку политику, а то мишљење је ионако само још једна ствар коју фабрикују корпорације. Јер, оно што за САД представља самоубилачко понашање, за корпорације је веома профитабилно, додаје он.
Реч је о феномену америчког двојног књиговодства. Суштина двојног књиговодства је у томе да сваки рачун има две стране. Корпорације су приватне и остаће приватне, а оне у сваком рату згрћу енормне профите. Сваки "губитак" који америчка држава пријави заправо је добитак на корпоративној страни књиге рачуна.
Једном речју: америчка држава је крава која се прекомерно музе. Трампова администрација се понаша исто као и свака претходна. Идеалан не би био рат који се добија или губи, већ који траје бесконачно.
Па, заправо Америка то и ради.
Како лепо зарадити од смрти
Две милијарде долара месечно, колико кошта рат против Ирана, за њих није превисока цена. Заправо, она је премала и могла би се још надувати. Људске жртве, смрт и патње припадника америчких оружаних снага представљају само потрошни материјал, нешто што чак и не улази у ставке "двојног књиговодства".
Зато, наставља Самарџива, када у вестима прочитате да је "рат са Ираном коштао Пентагон преко 38 милијарди долара", прочитајте то обрнуто: "Рат са Ираном је донео зараду од преко 38 милијарди долара војно-индустријском комплексу".
Када медији пренесу да амерички државни дуг износи 40 билиона долара, то заправо представља потраживање на другој страни књиговодствене књиге; корпорације овај дуг држе као своју имовину. А када чујете за погубне личне дугове Американаца, имајте на уму да их то само претвара у дужничке робове корпорација – и у веома профитабилну имовину.
Запамтите, каже Самарџива: за сваку уплату неко прима новац. Ако гледате само једну страну књиге, ништа нема смисла, али ако сагледате обе стране, видите како се долари заправо зарађују.
Профитабилна смрт Америке
Покушајмо да кроз призму двојног књиговодства поново сагледамо сав бесмисао америчких ратова. Губљење ратова наизглед је лоше за нацију, али ствари никад нису онаквим каквим се чине. Губљење ратова је одлично за корпорације које продају ратну машинерију. Губљење ратова – и то, по могућности, споро –представља најбољи могући исход.
Јер, ако брзо добијете рат, пита Самарџива, где је ту профит. Најбољи су ратови који се одуговлаче, који доносе невероватне профите на оној нељудској страни књиге. Људима се ти ратови представљају као америчко расипање новца, али корпорације осећају укус крви и уживају у њеном горко-слатком укусу, пише овај аутор.
За њих су људска смрт и раст цена извор профита, а смањење ресурса знак да посао цвета.
То објашњава зашто је Америка таква каква је и зашто ради то што ради, јер ни Америка није оно што изгледа, а у њеним венама постоји само рана од двоструког ударца у мозак, каже Самарџива. Америка није права земља, а Американци нису битни људи. И овај циркус не може још дуго да траје.
Као што је Карл Маркс написао у "Капиталу": "У свакој шпекулантској превари сви знају да ће, пре или касније, доћи до слома, али се свако нада да ће он погодити његовог суседа, након што он сам покупи кишу злата и склони је на сигурно. 'После мене – потоп!' – то је парола сваког капиталисте и сваке капиталистичке нације."
Такво понашање је самоубилачко за САД, али Америком, каже писац са Шри Ланке, управља корпоративна вештачка интелигенција, а она умире онако како је и живела – профитабилно.