Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен предложила је јачу улогу ЕУ у безбедности и одговору на "хибридне претње", чиме је поново покренула дугогодишњи спор са НАТО-ом око тога ко треба да има водећу улогу у европској одбрани.
Фон дер Лајенова је изложила нови форум за доношење одлука лидера у кризним ситуацијама, у који би, поред ЕУ, били укључени Канада, Норвешка, Украјина и Велика Британија. Такође је предложила нову процедуру за хитне консултације у случају хибридних напада, по узору на члан 4 НАТО-а.
Инсистирала је на томе да ће ЕУ "јачати сарадњу са НАТО-ом", али је истовремено наговестила да ће Брисел настојати да себи обезбеди већу улогу у области безбедности, пише "Политико".
Овај предлог је већ изазвао нелагоду унутар НАТО-а, који је и раније негодовао због покушаја ЕУ да се бави претњама повезаним са војном сфером и упозоравао на непотребно дуплирање механизама.
"Последњих година видео сам многе иницијативе на нивоу ЕУ – али ниједна од њих до сада заиста није заштитила државе чланице. Наравно, сваку иницијативу треба оцењивати на основу њених заслуга, али заиста мислим да је НАТО у конкретном смислу учинио много више за колективну безбедност", рекао је један високи дипломата НАТО-а.
Циљ Савета за безбедност био би да помогне ЕУ да одлучније реагује, убеђују заговорници.
О идејама Фон дер Лајененове за сада постоји мало детаља. Ранији предлози за европски савет за безбедност – које је ЕУ одбацила – укључивали су идеју да државе чланице у кризним ситуацијама пренесу део овлашћења за доношење одбрамбених одлука на мању групу лидера.
У међувремену, Протокол о безбедносним ванредним ситуацијама омогућио би једној држави чланици да у кризној ситуацији сазове све остале чланице ЕУ како би "координисале европски одговор, одвратиле даљу ескалацију и ублажиле последице", рекла је Фон дер Лајен – што је готово идентично процедури предвиђеној чланом 4 НАТО-а.
"У теорији, Савет за безбедност могао би да помогне у "координацији брзог деловања" између ЕУ, НАТО-а и других партнера током кризе која би захтевала флексибилност између институција. Протокол за ванредне ситуације могао би да пружи заштиту земљама које нису чланице НАТО-а, попут Ирске", рекао је Ђузепе Спатафора, аналитичар Института Европске уније за безбедносне студије.
Али Алијанса инсистира на томе да она треба да има водећу улогу у области безбедности.
"НАТО је темељ наше колективне одбране и наставићемо да блиско сарађујемо са ЕУ у остваривању наше заједничке агенде", рекао је званичник НАТО-а у име Алијансе.
Комесар ЕУ за одбрану Андријус Кубилијус рекао је да идеје Фон дер Лајен нису замишљене као замена за НАТО.
"Да би Европљани преузели примарну одговорност за европску одбрану, потребно је да имамо сопствену одбрамбену архитектуру. И ми ћемо то учинити, не подривајући НАТО – задржаћемо структуре НАТО-а онаквима какве јесу", тврди Кубилијус.
Међутим, двојица дипломата НАТО-а упозорила су да идеје фон дер Лајен носе ризик од дуплирања, додајући да савезници нису били званично обавештени о тим предлозима ЕУ пре њиховог представљања.
"То шаље сигнал свету да је НАТО небитан и да треба да га заменимо нечим другим. То је веома лоша идеја, за коју се надам да неће имати будућност", рекао је европосланик Рихо Терас, бивши начелник одбране Естоније.
Овај потез такође носи ризик од отуђивања неких чланица НАТО-а које нису у ЕУ, попут САД и Турске.
"Идеја о 'Европској безбедносној унији' која не би укључивала Турску, великог и способног савезника и стуб стабилности, безбедности и мира на југоисточном крилу НАТО-а, од самог почетка би била суштински погрешна", рекао је један турски званичник.
Бела кућа није одговорила на захтев "Политика" за коментар.