Економске и трговинске консултације Кине и САД, које се у Њујорку одржавају од суботе до среде као нека врста увода у предстојећу посету кинеског председника Си Ђинпинга, изнедриле су, на први поглед као најважнију и разумну, америчку понуду Пекингу да буде успостављен механизам за дељење информација у вези са озбиљним претњама у области вештачке интелигенције.
У Пекингу сталне разговоре, односно консултације са представницима САД виде пре свега као канал за смањење неизвесности у ширим економским односима двеју страна и спречавање да трвења поремете укупне билатералне односе.
Ипак, упркос постигнутом напретку и смиривању царинског сукоба који је беснео лане, важно је напоменути да је, дан уочи ове, најновије рунде консултација, Вашингтон увео нове мере које из друге руке прете да закомпликују америчко-кинеске односе, спрам "конструктивне понуде" која је испоручена у виду предлога за успостављање поменутог механизма упозорења у области вештачке интелигенције.
Добро знана тактика САД
Сједињене Државе су у петак, уочи самог почетка разговора са кинеском страном, усвојиле "Линдзи О. Грејам закон о санкцијама Русији и Ирану", којим се пооштравају мере против Русије и Ирана и одобрава увођење царина до сто одсто на одређене треће земље које увозе руску нафту или природни гас, чиме су најдиректније погођена права и интереси Кине, али и Индије.
Посреди је добро знана америчка тактика увођења нових деструктивних елемената (услова и захтева) пред партнере, али је у овом случају ствар знатно сложенија.
Економским притисцима на Русију и Иран, САД очигледно желе да погоде Кину и Индију. Посреди је очигледно и пре свега амерички одговор на успех самита БРИКС-а у Њу Делхију и све извесније позиционирање Њу Делхија као кључног руског и кинеског партнера, све удаљенијег од америчког формата "Квад".
Кина озбиљно упозорила САД
Кина је одмах саопштила да се одлучно противи једностраним санкцијама без одобрења УН и без основа у међународном праву, рачунајући ту и секундарне санкције усмерене против трећих земаља.
"Економска и трговинска сарадња Кине са земљама широм света, укључујући Русију, заснована је на равноправности и узајамној користи, није усмерена против трећих страна и не би требало да буде предмет мешања или принуде било које треће стране", наведено је овим поводом у редакцијском коментару листа "Чајна дејли".
Кинеско Министарство трговине позвало је Сједињене Америчке Државе да искористе консултације за стабилизацију економских и трговинских односа, наводећи да ће Кина пажљиво пратити накнадне мере САД и задржава право да предузме неопходне кораке како би заштитила свој суверенитет, развојне интересе и легитимна права и интересе кинеских компанија.
"Вашингтон би требало да препозна да економска и трговинска питања нису оружје за стицање предности у преговорима. Једностране царине и санкције повећавају трошкове за америчке компаније и потрошаче, компликују ланце снабдевања и нарушавају предвидљивост од које зависи међународно пословање. Претварање економске међузависности у средство принуде носи ризик поткопавања управо економских интереса које такве мере треба да штите", упозорио је лист "Чајна дејли".
Али, притисци на Кину овим нису завршени.
"Дестилација"
Америчка Агенција за националну безбедност, Агенција за сајбер-безбедност и безбедност инфраструктуре и Федерални истражни биро недавно су, опет уочи наставка трговинских разговара, објавили заједничко саопштење о сајбер-безбедности, упозоравајући да компаније за вештачку интелигенцију са седиштем у Кини, наводно, циљају америчке АИ компаније кампањама "индустријских размера" усмереним на такозвану дестилацију знања, како би дошле до способности америчких најнапреднијих модела, и предложили одбрамбене мере за америчке компаније.
"Та оптужба је неоснована и нема правни основ. У суштини, њоме се дестилација, која представља уобичајену техничку и комерцијалну праксу у индустрији, политизује и инструментализује, уз примену двоструких стандарда. Тиме се још једном огледа амерички приступ настојања да се оствари технолошка хегемонија, монополизују рачунарски ресурси и сузбије конкуренција у сектору вештачке интелигенције. Кина се томе одлучно противи", наведено је у редакцијском коментару листа "Глобал тајмс".
Према америчкој потреби: понекад пракса, а понекад "напад"
Дестилација знања је уобичајена пракса у развоју вештачке интелигенције, кроз коју различити модели уче једни од других. Она је, у суштини, неутрално техничко средство које користе АИ компаније широм света, укључујући и америчке.
"Коришћењем 'учитељског модела' високих перформанси за усмеравање лакшег 'ученичког модела', дестилација може да побољша ефикасност обуке модела и омогући делотворније коришћење људског знања. Она може помоћи земљама да развијају своје АИ индустрије, ослободе технолошки потенцијал, смање развојне разлике и омогуће да користи од АИ буду доступније земљама у развоју и људима широм света", подсећа "Глобал тајмс".
Како се наглашава, Кина подстиче отвореност и сарадњу – омогућила је моделе отвореног кода на располагање компанијама широм света, укључујући и америчке, олакшавајући развој сродних модела.
"Према логици Вашингтона, када америчке компаније користе дестилацију, то се сматра 'праксом читаве индустрије', а када кинеске компаније раде исто, то представља 'напад'. Такав приступ није ништа друго до очигледан двоструки стандард. Уздижући уобичајену праксу у индустрији на ниво питања националне безбедности, САД користе борбу против дестилације као изговор за настојање да успоставе индустријски монопол. Одређене америчке АИ компаније годинама злоупотребљавају своје доминантне позиције на тржишту, уводећи претерано широка географска ограничења и друге рестриктивне одредбе у корисничким уговорима, у покушају да искључе конкуренте из земаља попут Кине из глобалног технолошког екосистема и монополизују користи од развоја АИ", наглашава "Глобал тајмс".
У Пекингу, не без разлога, сматрају да је узрок оваквог америчког приступа данас већ дубоко укорењена стрепња због губитка технолошке надмоћи.
У Кини зато наводе да предочени амерички потези одражавају логику хегемона који инсистира на победи по сваку цену, уместо на исходу у ком цело човечанство добија.